Са њима је од почетка све у знаку драме. Када смо, у рано пролеће драматичне 2020. године, сазнали да ћемо, као једна од прве четири гимназије у Србији, добити могућност да упишемо ово специјализовано одељење, свет је за тренутак стао. Буквално.
А онда је, у карантинским условима, дошао и прошао пријемни испит, али драма није била завршена. Све до краја августа нико није знао да ли ћемо одељење уопште формирати, а онда су, као у добром трилеру, у последњем тренутку у Гимназију ушетали — ОНИ…
Е, тада је почела њихова драма… Уместо да их сачека Холивуд, сударили су се амбициозним програмом из свих гимназијских предмета и скученим могућностима за наставу специјализованих предмета у пандемијској години. Амбиције њихових професора — да на студијском путовању у Епидаурусу проучавају развој античке драме, да учествују у припремама и извођењу представа у разним позориштима у Србији и још штошта — постале су рибарчета сан, и, као и сваки санак пусти, отишле су без трага и гласа. Али, у маниру суперхероја с почетка приче, они су схватили да без игре нема ни живота ни сценских уметности и, уз помоћ штапа и канапа — створили су игру, упркос свему. Постали су шаптачи у немом цртаном филму, завирили су у позориште, културно су играли некултуру, бавили се и вербалним и невербалним изразом, заплитали и расплитали приче, размишљали о сложености дијалога, али и сложености живота и улози уметности у кризним ситуацијама. И, као и мудри продуценти блокбастера, нешто су оставили за наставке, у наредним годинама — савладавање дикцијске главобоље, сценског покрета, стварање своје представе. А можда се оствари и неки рибарчета сан…
У наставку представљамо филм “Иза екрана”, један од раних радова, који је, као и трејлер са почетка текста, у потпуности самостално ученичко дело. Подигните завесу!
Станислава Арсић, проф.
