Iako je prošla kroz mnoge teške periode u svojoj istoriji i preživela različite reforme, Gimnazija je bila i ostala škola u kojoj se prožimaju tradicija i inovativnost, iskustvo i mladost.
Danas je Gimnazija škola u kojoj se na tri smera (društveno – jezički, prirodno – matematički i filološki (za talente)) školuje preko 1000 učenika u 38 odeljenja.
U neposrednoj nastavi radi preko osamdeset nastavnika. Škola ima četiri stručna saradnika (pedagoga, psihologa i dva bibliotekara), četiri administrativna radnika, dva domara i deset radnika na održavanju higijene. Nastavni kadar je relativno mlad i ambiciozan. Četiri profesora imaju zvanje magistra, a pet profesora je na poslediplomskim studijama. Nastavnici stiču dodatno stručno i metodičko obrazovanje i na seminarima. Gimnazija je domaćin brojnim seminarima i programima, koji imaju za cilj unapređenje rada nastavnika. Mnogi nastavnici su učestvovali u njihovoj realizaciji. Jedan od najznačajnijih programa realizovanih u školi je projekat Treći milenijum, u organizaciji Fonda za otvoreno društvo, koji je započeo 1996. godine, kao način uključivanja informacione tehnologije u nastavu. Godine 2000. projekat je proširen drugim vidovima obuke, otvoreno je pet regionalnih centara Fonda za otvoreno društvo za obuku nastavnika, pri čemu je i naša škola bila jedan od njih. U okviru tih aktivnosti, u Gimnaziji je realizovano nekoliko programa u vezi sa interaktivnom nastavom, kritičkim mišljenjem i odrastanjem, kao i kursevi računarstva i informatike za nastavnike i stručne saradnike. Nastavnici naše škole su učestvovali i u programima održanim van škole, koji su za teme imali komunikaciju, aktivno učenje, medije, kreativno obrazovanje. Zahvaljujući stečenim iskustvima nekoliko naših profesora su postali voditelji akreditovanih seminara. Svi profesori engleskog jezika aktivno učestvuju na Longman seminarima i primenjuju novostečena znanja u nastavi. Profesori fizike Gimnazije su koordinatori programa “Eko fizika”, koji je dobio akreditaciju MPS-a, kao i programa “Obuka nastavnika za negovanje kreativnih sposobnosti kod učenika”, koji podržava Fond za otvoreno društvo. Uspostavljena je saradnja sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), u cilju ostvarivanja edukacije putem interneta iz oblasti novinarstva.
Seminari koji su u školi organizovani i obuke koje su nastavnici prošli, kao i dva programa akreditovana od strane Ministarstva prosvete ukazuju na spremnost nastavnika da se uključe u savremene tokove i reformske procese. Gotovo da nema nastavnika koji nije učestvovao u nekom od navedenih programa.
Učenici ove škole su ambiciozni i uspešni u savladavanju nastavnih programa, na takmičenjima i u vannastavnim aktivnostima.
Kruševačkih gimnazijalaca uvek ima među pobednicima državnih takmičenja iz fizike, srpskog jezika, stranih jezika, matematike, biologije… Uspesi ne izostaju ni kada su u pitanju istorija, hemija, sport, muzika… Ono što svi ističu kao prednost Škole je veliki broj stranih jezika koji se uče u okviru obavezne i fakultativne nastave (engleski, ruski, francuski, italijanski, nemački, grčki jezik). Članovi novinarske sekcije sarađuju sa lokalnim medijima, kako elektronskim tako i pisanim, a jednom godišnje se objavljuje školski časopis Venturi. Škola aktivno sarađuje sa značajnim naučnim institucijama, naročito sa Istraživačkom stanicom Petnica. Gimnazijalcima su se otvarala i vrata SANU, a neki od njih su svoja znanja dokazivali na međunarodnim takmičenjima (Engleska, Iran, Izrael, Rumunija…). Članovi hora nas predstavljaju na svečanostima u školi, gradu i inostranstvu. Dramska sekcija već nekoliko godina izvodi zapažene predstave na Smotri gimnazijskih predstava u Kragujevcu i TIN festu u Kruševcu. Sportisti donose medalje i pehare. Učenici sarađuju i sa Domom za decu bez roditeljskog staranja “Jefimija”, a česti su i susreti sa decom sa posebnim potrebama. Funkcioniše i Grupa za vršnjačku edukaciju, u okviru koje učenici, u saradnji sa pedagoško – psihološkom službom, ostvaruju preventivnu edukaciju vršnjaka, u vezi sa aktuelnim problemima narkomanije, bolesti zavisnosti, AIDS-a.
Svoju kreativnost i energiju učenici pokazuju kroz rad Đačkog parlamenta koji je pokrenuo mnoge humanitarne i akcije zabavnog karaktera. U tim aktivnostima ih podržavaju i profesori, te su zajedno učestvovali u kvizu Milioner, Karaoke obračunu i maskenbalu koji je prerastao u gradski događaj, a maksimum su ostvarili na međunarodnom Spring festivalu.
Neki od učenika Gimanzije kroz istoriju dali su značajan doprinos umetnosti, nauci i kulturi grada i zemlje. Pomenućemo samo neke od njih… Redovne članove SANU Slobodana Dobrosavljevića, Antonija Isakovića, Vladana Đorđevića; publiciste i novinare Svetolika Mitića, Nikolu Vitorovića, Dragutina Minića Karla; likovnog umetnika Milana Milovanovića; glumce, pozorišne i filmske radnike Mihajla Batu Paskaljevića, Miodraga Petrovića Čkalju, Novaka Novakovića, Vlastimira Đuzu Stoiljkovića, Taška Načića, Radmilu Živković, Nebojšu Bradića, Vojina Ćetkovića, Marka Živića; književnike Miodraga Bulatovića, Ljiljanu Habjanović-Đurović; univerzitetske profesore, lekare, inženjere, sportiste…Čime god da su se bavili i gde god da su se nalazili, Gimnazijalci su nosili sa sobom duh koji su poneli iz školskih klupa. O njima je napisana i knjiga u izdanju Gimnazije sa naslovom „Razneli nas vetrovi ko maslačke” povodom proslave velikog jubileja – 140 godina postojanja u 2005. godini.
Školski prostor je organizovan u 18 učionica i 13 kabineta, koji pružaju solidne uslove za nastavni i vannastavni rad. Većina nastavnih predmeta ima kabinet sa odgovarajućom pripremnom prostorijom. Biblioteka ima veliki knjižni fond (oko 22000 knjiga), računare sa internet vezom, a u planu je modernizacija (prostor za čitaonicu) i opredeljenje da se više vannastavnih sadržaja organizuje upravo u biblioteci. Nastava fizičkog vaspitanja obavlja se u novoj, savremeno opremljenoj sali.
Opremljenost kabineta i učionica je solidna. Sve učionice imaju bele table. Nastavna sredstva se nabavljaju kontinuirano tokom poslednjih godina, tako da su obezbeđena ona koja su neophodna za rad. U kabinetima postoje televizori sa video-rekorderima, DVD – plejerima, grafoskopima, kasetofonima, video – projektorima. Kabineti biologije, hemije i fizike imaju potrebnu opremu i ostali nužni didaktički materijal za izvođenje ogleda i praktičnih vežbi. Kabineti za računarstvo i informatiku imaju veliki broj računara, štampača, mrežnu opremu, vezu sa internetom preko akademske mreže. Kabinet muzičkog vaspitanja ima savremenu tehniku za reprodukciju slike i zvuka, kao i nekoliko muzičkih instrumenata. Osim za nastavu, koristi se i za manifestacije manjeg obima. Postoji trend opremanja kabineta, posebno savremenom računarskom opremom i taj trend će biti zadržan.
Škola ima dobru saradnju sa okruženjem. Sarađuje sa svim značajnijim kulturnim institucijama grada. Saradnja sa Kulturnim centrom Kruševca ostvaruje se kroz sadržaje koje Kulturni centar planira i realizuje za učenike Gimnazije u školskom prostoru, kroz učešće nastavnika i profesora škole u njihovim aktivnostima i kroz korišćenje resursa Kulturnog centra za potrebe gimnazijskih projekata. Narodno pozorište u Kruševcu angažuje učenike Gimnazije u svojim dramskim programima, obezbeđuje stručnjake i opremu za pomoć u radu dramske družine u Gimnaziji i daje povoljnije cene karata za učenike i profesore Gimnazije. Narodna biblioteka Kruševca pomaže školskoj biblioteci u organizaciji knjižnog fonda i primeni savremenih metoda rada, kao i u povlašćenoj nabavci knjiga. Narodni muzej Kruševca sa galerijom ustupa svoj prostor za realizaciju nastavnih sadržaja iz pojedinih predmeta, posebno istorije, geografije, likovnog vaspitanja… Privredne organizacije Kruševca svesne potrebe ulaganja u svoje buduće kadrove podržavaju u okviru mogućnosti rad škole na različite načine, većinom kroz obezbeđenje usluga i proizvoda iz svog domena za potrebe škole. Škola sarađuje sa gimnazijama iz Sremskih Karlovaca, Ivanjice, Bačkog Petrovca, Velike Plane sa kojima je uz podršku Fonda za otvoreno društvo bila regionalni centar za obuku nastavnika, ali i sa mnogim drugim školama u Srbiji. Zajednički se akredituju programi, razmenjuju iskustva itd. Razvijena je saradnja sa nekim fakultetima na kojima su naši nastavnici diplomirali ili nastavljaju poslediplomske studije, takođe sa naučnim institutima, čiji profesori i naučni saradnici dolaze kao gosti i učestvuju kao predavači u radu seminara…
Svim učenicima i nastavnicima je omogućeno korišćenje interneta u školi, a od školske 2007 – 2008. godine je počeo sa radom i elektronski dnevnik. Promotivne aktivnosti škola obavlja zahvaljujući dobroj saradnji sa medijima u okruženju, pre svega sa lokalnim TV i radio stanicama, kao i novinama.
Učenici i profesori Gimnazije su započeli međunarodnu saradnju kao učesnici Međunarodnog letnjeg kampa u Ohridu, 2002. godine, u organizaciji IEARN. Gimnazija takođe ostvaruje dugogodišnju saradnju sa Drugom gimnazijom u Mariboru, jednom od najboljih u Sloveniji po kriterijumima slovenačkog centra za evaluaciju. Poslednjih godina više naših učenika je nakon drugog razreda nastavilo školovanje u ovoj gimnaziji u Sloveniji na programu međunarodne mature. Svake godine naši učenici i profesori učestvuju na Međunarodnom Spring festivalu u Mariboru, koji okuplja učesnike iz petnaestak zemalja sveta. Cilj Međunarodnog Spring festivala je razvijanje kreativnosti kod učenika, novih iskustava, kao i obilazak mesta koja još nisu videli. Odabrani učenici se posebno ističu u umetnosti, drami, novinarstvu, muzici, debati… U toku festivala učestvuju u u radu radionica iz različitih oblasti, imaju mogućnosti da svoja interesovanja za muziku, dramu, novinarstvo, ples, umetnost i debatu razviju, unaprede i prodube kroz razmenu iskustava sa decom iz drugačijeg kulturnog miljea, tradicionalnih okvira, drugačijeg načina razmišljanja. Školske 2008-2009. godine Spring festival je organizovala i uspešno realizovala naša Gimnazija, zahvaljujući ljubaznosti slovenačkih kolega koji su nam ukazali čast i poverenje za organizaciju ovakve manifestacije, o čemu se najbolje može saznati iz Spring magazina objavljenog nakon festivala. Profesori su više puta bili gosti gimnazije u Mariboru i neposredno, učestvujući u nastavi, stekli nova i razmenili sopstvena iskustva sa kolegama. Svake godine obavlja se jednonedeljna razmena tridesetoro učenika iz naše škole sa vršnjacima iz Slovenije.
Škola sarađuje i sa Christianshavn Gimnasium iz Kopenhagena na sličan način, a ostvarena je saradnja i sa školom u Rjazanju (Rusija). Nemerljiva su iskustva koja na taj način stiču učenici i nastavnici.
U ovom tekstu je bilo nemoguće nabrojati sve ono što Gimnazija jeste. Možda će ovo biti dovoljno da pokaže bar deo onoga što izgrađuje njen duh koji u sebi nose svi njeni bivši i sadašnji učenici i nastavnici.
