Крушевачка гимназија је основана 09. јуна 1865. године, као једна од првих школа такве врсте у тадашњој Србији. Кнез Михаило и државне власти су изашле у сусрет молбама Крушевљана, који су за нову школу већ и зграду направили, а у својој молби овако мудровали:
“Господину Министру Просвете и Црквених дела!
Колико се од мало година у Држави нашој народна свест будити почела, колико је наш народ за просвештеном Европом пошао, и колико је важност име Србина под премудром управом Светог Владаоца нашега добило, то ви Господине Министру боље знајете и познајете него ми. Куда је просвета и изображеност, видимо да је тамо, свако благо и богатство. Кад на прошлост помислимо, садашњост расудимо, а на ово наше мало место између две воде Расине и Мораве лежећи погледамо, шта налазимо? Ништа друго, просвету за наивеће благо земље; ер Држава без просвете, може се сматрати као тело без душе!…”
Ове мудре речи претежно неписмених људи су уграђене у темеље саме идеје крушевачке Гимназије, и данас “кад на прошлост помислимо и садашњост расудимо” задивљују како својом пророчком визијом, тако и поштовањем које неуки указују према учености. Свест да је просветни напредак предуслов сваког другог постигнућа, нигде се није тако јасно доказала као на примеру наше Гимназије. За малу варош између Расине и Мораве она ће постати расадник других културних и просветних институција, у њој ће настати бројна спортска друштва која и данас постоје, бити узданица привредног напретка, али што је најважније, она ће однеговати елиту крушевачке младости за велика достигнућа у наредним деценијама.
Циљ гимназијске наставе тада, а и сада, је научно – васпитни тј. како се то некада говорило “поред изображенија у наукама” постићи и “високо облагорођавање чувства и наклоност к свему што је добро и племенито”, чиме је Гимназија постајала модел грађанске културе којој је Варош тежила. Потпуно укорењена у развој града Гимназија ће за Крушевљане увек имати посебно и важно место. Од њеног настанка они брину о њеним потребама. Поклонили су јој две велелепне зграде (у другој усељеној 1938 школа и сада ради), оснивали ђачке фондове за помоћ њеним ђацима и активно учествовали у решавању свих других проблема. Помагати гимназији била је ствар здравог односа према заједници, доказ успеха, доброг укуса и грађанске и националне свести. Када су 1898. године просветне власти привремено укинуле Крушевачку гимназију као државну, Крушевљани ће се потрудити да она настави са радом као приватна. Тако је, упркос свим тешкоћама, променама држава и државних уређења, бројним ратовима који су прекидали њен рад, променама школских закона Гимназија наставила да постоји, стално постајући све већа. Од једног одељења полугимназије из 1865. године, она ће у наредном периоду постати пуна гимназија са више одељења у сваком разреду. Отвориће и одељења женске гимназије, да би 1951. године она била спојена са мушким. Њено класично усмерење са почетка, ће током времена превагнути ка “реалки” што ће имати велики значај за младу, али напредну, индустрију града.
Иако је у периоду од 1977 – 1990. године гимназија претворена у Образовни центар “Боса Цветић”, то није битно нарушило њен континуитет и имиџ. За све Крушевљане она је остала Гимназија, а њене учионице ће и даље пунити најбољи ђаци града. Управо су они ти који су свих ових деценија, а и данас, учинили да крушевачка гимназија буде тако успешна и славна и да свој 140. рођендан дочека са низом великих успеха, манифестација и акција.
