Letnja škola „Klasici srpske književnosti”, koju je po treći put organizovala Katedra za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima, u saradnji sa Naučno-obrazovnim kulturnim centrom „Vuk Karadžić” u Tršiću i Ministarstvom prosvete, bila je izvanredna prilika za učenike iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore da se upuste u svet književnih klasika.
Od 18. do 26. avgusta, kroz predavanja i radionice, imali smo jedinstvenu šansu da se upoznamo sa klasicima narodne, dubrovačke, srednjovekovne i savremene književnosti, obogaćujući svoje znanje i ljubav prema pisanoj reči.
Seminar u Tršiću za mene je bio više od obrazovnog iskustva; predstavljao je korak u svet odraslih. Ovo je bilo putovanje koje mi je ne samo proširilo vidike, već mi je dalo i krila da poletim i otkrijem nove mogućnosti. Od procesa apliciranja do učešća na radionicama, naučila sam važne životne lekcije o upornosti i radu na sebi. Svaki segment seminara podstakao nas je da radimo predano i da se usavršavamo, usmeravajući nas ka našim ciljevima.
Radionice su bile pažljivo osmišljene i vodile nas na „književnu plovidbu”, obuhvatajući sve epohe i različite vrste književnosti, sa posebnim akcentom na jeziku i kulturi. Naučili smo ne samo kako da razumemo književna dela, već i kako da se približimo njihovoj suštini, gledajući iza onoga što je očigledno. Ovo je bio moj prvi susret sa naučnim pristupom književnosti, što mi je omogućilo da pisanoj reči dam novu dimenziju – dušu. Ovaj aspekt seminara bio je najinspirativniji i najlepši deo celokupnog iskustva.
Pored obrazovnog aspekta, seminar je bio i mesto za lični razvoj. Imali smo priliku da dublje upoznamo sebe, da radimo na svojim socijalnim veštinama i da učimo kako da se uklopimo u različite grupe, nađemo zajednički jezik i uskladimo vreme za druženje i učenje. Ovo nije bilo samo površno upoznavanje, već duboka introspekcija o tome ko smo, šta volimo, koji su naši ciljevi i za šta je vredno boriti se.
Pored radionica, seminar je uključivao i izlete i slobodne aktivnosti koje su nam pomogle da bolje upoznamo istoriju i kulturu okoline. Posete Gučevu, Tekerišu, Mačkovom kamenu, Krupnju i manastiru Tronoši obogatile su naše iskustvo, pružajući nam priliku da naučimo više o značajnim istorijskim događajima, žrtvama i prolivenoj krvi našeg naroda.
Učesnici su se našli u podsticajnoj sredini, okruženi ljudima sličnih interesovanja, gde su se osećali prihvaćeno i podržano. Ovaj zajednički prostor, u kome nas niko ne osuđuje, već nas razume, bodri i usmerava ka istom cilju – ličnom i profesionalnom razvoju – bio je ključan za uspeh seminara.
Seminar u Tršiću ostaće mi u trajnom sećanju kao dragoceno i inspirativno iskustvo koje je duboko uticalo na moj rast i razvoj. Tokom našeg puta, stekli smo prijatelje za ceo život, verne saveznike koji su nam pružili neprocenjivu podršku i ohrabrenje. Istovremeno, pronašli smo u profesorima istinske uzore i mentore, čija nam je podrška garancija da će pisanje našeg naučnog rada biti istinska bajka, uz obostrano zadovoljstvo. Zahvalna sam na svemu što sam naučila i uzbuđena sam što ću stečeno znanje primeniti u praksi.
Dok većina pamti Tršić po seminarima, Vukovoj kući i takmičenjima iz srpskog jezika, mi ga vidimo kao uporište večnog života, mesto koje će uvek nositi deo našeg srca. Ako nas slučajno ne bude bilo u drugim pričama, znajte da smo se samo uputili ka našoj drugoj kući – u Tršić, gde je uvek radost biti. Svi smo mi neizostavni deo Tršića, baš kao što je i on sada neizostavan deo svih nas.
Anastasija Pašić 4/1
