Sa njima je od početka sve u znaku drame. Kada smo, u rano proleće dramatične 2020. godine, saznali da ćemo, kao jedna od prve četiri gimnazije u Srbiji, dobiti mogućnost da upišemo ovo specijalizovano odeljenje, svet je za trenutak stao. Bukvalno.
A onda je, u karantinskim uslovima, došao i prošao prijemni ispit, ali drama nije bila završena. Sve do kraja avgusta niko nije znao da li ćemo odeljenje uopšte formirati, a onda su, kao u dobrom trileru, u poslednjem trenutku u Gimnaziju ušetali — ONI…
E, tada je počela njihova drama… Umesto da ih sačeka Holivud, sudarili su se ambicioznim programom iz svih gimnazijskih predmeta i skučenim mogućnostima za nastavu specijalizovanih predmeta u pandemijskoj godini. Ambicije njihovih profesora — da na studijskom putovanju u Epidaurusu proučavaju razvoj antičke drame, da učestvuju u pripremama i izvođenju predstava u raznim pozorištima u Srbiji i još štošta — postale su ribarčeta san, i, kao i svaki sanak pusti, otišle su bez traga i glasa. Ali, u maniru superheroja s početka priče, oni su shvatili da bez igre nema ni života ni scenskih umetnosti i, uz pomoć štapa i kanapa — stvorili su igru, uprkos svemu. Postali su šaptači u nemom crtanom filmu, zavirili su u pozorište, kulturno su igrali nekulturu, bavili se i verbalnim i neverbalnim izrazom, zaplitali i rasplitali priče, razmišljali o složenosti dijaloga, ali i složenosti života i ulozi umetnosti u kriznim situacijama. I, kao i mudri producenti blokbastera, nešto su ostavili za nastavke, u narednim godinama — savladavanje dikcijske glavobolje, scenskog pokreta, stvaranje svoje predstave. A možda se ostvari i neki ribarčeta san…
U nastavku predstavljamo film “Iza ekrana”, jedan od ranih radova, koji je, kao i trejler sa početka teksta, u potpunosti samostalno učeničko delo. Podignite zavesu!
Stanislava Arsić, prof.
