У среду, 8. Децембра, у Гимназији смо имали посебну част да присуствујемо предавању др Марка Васића на тему „Књижевна дела која су инспирисала Џ. Р. Р. Толкина“. Предавање је одржано у кабинету за српски језик, уз присуство бројних ученика и професора.
Представљајући присутнима др Марка Васића, иначе научног сарадника на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, издвојили смо неколико момената који, на известан начин, његово изузетно познавање Толкиновог дела чине легитимним. То су његова предавања на фестивалима фантастике, есеји у књижевним часописима као и стручна сарадња при издавању Толкинових дела у издавачкој кући Публик практикум. Публици је такође предочена његова активност у промовисању књижевности на мрежама Гудридс, Инстаграм, Јутјуб и, наравно, незаобилазна чињеница да је и сам, пре двадестак година, био ученик ове школе.
Био је ово свакако један од момената апологије књижевности, а одјеци тог величања присутни су и у разговору који следи.
- Чиме је прво Толкин привукао Вашу пажњу као читаоца, а затим и као проучаваоца?
Моју пажњу је привукао Толкинов раскошан стил писања, који сам, додуше, могао да сасвим доживим тек након читања оригиналних верзија, на енглеском језику. Његов стил је некитњаст, бритак, прецизан и одмерен. Предност даје причању, пре него току сáме приче. Ликове ставља увек на дистанцу у односу на читаоца, не дозвољавајући му да се претерано веже за исте, што ја врло ценим у књижевности.
- У каквим књижевним делима налазите потпуно читалачко задовољство?
Средњовековни и митолошки текстови, те антички епови су мој комад читалачког хлеба који ми тажи глад за лепим. Толкинов је манир што је своја дела осликао средњовековним тоном, који је вешто усадио у митолошку потку.
- Имате ли неки савет за оне који тек формирају свој читалачки укус?
Мислим да савети нису најмеродавнији у тим приликама. Онима који тек почињу, препоручујем нека прочитају дела из различитих жанрова, епоха и различитих форми, те ће у том „сваштарењу“ препознати оно што их заиста занима. То говорим из личног искуства. Сâм сам лутао од средњовековних витешких романа, античких трагедија и епова, преко романтизма, реализма и фантазијске књижевности, те на крају пронашао у свему томе понешто лепо и валидно што сам даље наставио да баштиним. Да бих препоручио неко дело, морам добро да познајем онога коме га препоручујем, иначе може доћи до потпуног промашаја, што нико не жели.
- Један од утисака на основу Вашег представљања Толкиновог дела је да и у читању не изостављате онај аналитични, научни приступ. Можете ли, за читаоце у формирању, описати свој начин читања?
Ни ту немам зацртана правила којих се стриктно придржавам, јер би то значило да себе приморавам да читам и тумачим свако дело на исти, укалупљени начин, што је неисправно и неприменљиво: не могу се на исти начин анализирати алегорични Бекет или Данте, као што би се анализирао реалистични Достојевски, меланхолични Црњански или врцави Ариосто. Сваком делу приступам индивидуално, и тај приступ оформим на почетку (некада у току или на крају) читања, када ми постане јасно о каквом је делу реч. Уколико је реч о комплексном (не по обиму већ по теми) делу, неопходно је да, док читам, крај себе имам нотес у који бележим бројеве страница и неке редове у тексту који су ми посебно значајни, и на које се, касније, пишући осврте о прочитаном, позивам.
- Коју животну мудрост бисте, из своје перспективе, упутили данашњим гимназијалцима?
Рекао бих им да дају шансу тим чудима од папира које књигама се зову, да их прихватају често и од воље као што не испуштају своје „паметне“ телефоне, јер ће тамо открити светове и мудрости које ретко где могу да пронађу у таквом квалитету, јер ће их сами замислити. Будући да се времена мењају, признајем чак и електронске књиге валидним за једног почетника који је навикнут на електронику – обично су бесплатне, не заузимају много места у телефону, а доступне су где год и кад год, да се прекрати време дугог чекања у реду у пошти, банци или некој другој незгодној дневној згоди. Чак су и звучне књиге (бар мени) благородне у тим ситуацијама. Поента је – прочитати/преслушати и размишљати о истом.
