U sredu, 8. Decembra, u Gimnaziji smo imali posebnu čast da prisustvujemo predavanju dr Marka Vasića na temu „Književna dela koja su inspirisala DŽ. R. R. Tolkina“. Predavanje je održano u kabinetu za srpski jezik, uz prisustvo brojnih učenika i profesora.
Predstavljajući prisutnima dr Marka Vasića, inače naučnog saradnika na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, izdvojili smo nekoliko momenata koji, na izvestan način, njegovo izuzetno poznavanje Tolkinovog dela čine legitimnim. To su njegova predavanja na festivalima fantastike, eseji u književnim časopisima kao i stručna saradnja pri izdavanju Tolkinovih dela u izdavačkoj kući Publik praktikum. Publici je takođe predočena njegova aktivnost u promovisanju književnosti na mrežama Gudrids, Instagram, Jutjub i, naravno, nezaobilazna činjenica da je i sam, pre dvadestak godina, bio učenik ove škole.
Bio je ovo svakako jedan od momenata apologije književnosti, a odjeci tog veličanja prisutni su i u razgovoru koji sledi.
- Čime je prvo Tolkin privukao Vašu pažnju kao čitaoca, a zatim i kao proučavaoca?
Moju pažnju je privukao Tolkinov raskošan stil pisanja, koji sam, doduše, mogao da sasvim doživim tek nakon čitanja originalnih verzija, na engleskom jeziku. Njegov stil je nekitnjast, britak, precizan i odmeren. Prednost daje pričanju, pre nego toku sáme priče. Likove stavlja uvek na distancu u odnosu na čitaoca, ne dozvoljavajući mu da se preterano veže za iste, što ja vrlo cenim u književnosti.
- U kakvim književnim delima nalazite potpuno čitalačko zadovoljstvo?
Srednjovekovni i mitološki tekstovi, te antički epovi su moj komad čitalačkog hleba koji mi taži glad za lepim. Tolkinov je manir što je svoja dela oslikao srednjovekovnim tonom, koji je vešto usadio u mitološku potku.
- Imate li neki savet za one koji tek formiraju svoj čitalački ukus?
Mislim da saveti nisu najmerodavniji u tim prilikama. Onima koji tek počinju, preporučujem neka pročitaju dela iz različitih žanrova, epoha i različitih formi, te će u tom „svaštarenju“ prepoznati ono što ih zaista zanima. To govorim iz ličnog iskustva. Sâm sam lutao od srednjovekovnih viteških romana, antičkih tragedija i epova, preko romantizma, realizma i fantazijske književnosti, te na kraju pronašao u svemu tome ponešto lepo i validno što sam dalje nastavio da baštinim. Da bih preporučio neko delo, moram dobro da poznajem onoga kome ga preporučujem, inače može doći do potpunog promašaja, što niko ne želi.
- Jedan od utisaka na osnovu Vašeg predstavljanja Tolkinovog dela je da i u čitanju ne izostavljate onaj analitični, naučni pristup. Možete li, za čitaoce u formiranju, opisati svoj način čitanja?
Ni tu nemam zacrtana pravila kojih se striktno pridržavam, jer bi to značilo da sebe primoravam da čitam i tumačim svako delo na isti, ukalupljeni način, što je neispravno i neprimenljivo: ne mogu se na isti način analizirati alegorični Beket ili Dante, kao što bi se analizirao realistični Dostojevski, melanholični Crnjanski ili vrcavi Ariosto. Svakom delu pristupam individualno, i taj pristup oformim na početku (nekada u toku ili na kraju) čitanja, kada mi postane jasno o kakvom je delu reč. Ukoliko je reč o kompleksnom (ne po obimu već po temi) delu, neophodno je da, dok čitam, kraj sebe imam notes u koji beležim brojeve stranica i neke redove u tekstu koji su mi posebno značajni, i na koje se, kasnije, pišući osvrte o pročitanom, pozivam.
- Koju životnu mudrost biste, iz svoje perspektive, uputili današnjim gimnazijalcima?
Rekao bih im da daju šansu tim čudima od papira koje knjigama se zovu, da ih prihvataju često i od volje kao što ne ispuštaju svoje „pametne“ telefone, jer će tamo otkriti svetove i mudrosti koje retko gde mogu da pronađu u takvom kvalitetu, jer će ih sami zamisliti. Budući da se vremena menjaju, priznajem čak i elektronske knjige validnim za jednog početnika koji je naviknut na elektroniku – obično su besplatne, ne zauzimaju mnogo mesta u telefonu, a dostupne su gde god i kad god, da se prekrati vreme dugog čekanja u redu u pošti, banci ili nekoj drugoj nezgodnoj dnevnoj zgodi. Čak su i zvučne knjige (bar meni) blagorodne u tim situacijama. Poenta je – pročitati/preslušati i razmišljati o istom.
