Оно што је неотуђиви квалитет сваке установе од националног значаја, свакако је традиција. Тиме се поноси и крушевачка Гимназија. У току готово век и по трајања, она је изнедрила генерације ђака, удахнувши им особен дух и напојивши их знањем. Прича о Гимназији је обимна, суштински, а део те приче односи се на школску библиотеку.
Истражујући архивску документацију, потписник ових редова стекао је утисак да је за оснивање библиотеке у Гимназији заслужно неколико марљивих љубитеља књиге. С обзиром да библиотека и данас интензивно ради, ми, живући књигољупци, са захвалношћу и дивљењем подсетићемо се њиховог прегалаштва.
У писму министру просвете и црквених дела, господин Матеја С. Карамарковић, И заступник директора и професор гимназије, извештава о делу које је предузео. На светосавском слављу 1866. године, одржао је говор којим је “убедио”госте о потреби оснивања школске библиотеке. Првобитна идеја била је да се та библиотека оснује у Гимназији, али да служи и за потребе града. Следећи корак био је оснивање одбора. Пошто је за реализациу идеје било потребно прикупити средства, одбор се ограничио на сакупљање прилога на школским светковинама (Свети Сава и Петров дан). Међутим, пошиљалац писма констатује лошу посећеност светковина, па долази на идеју да организује тзв. “беседе” тј. приредбе у којима су професори и ученици Гимназије изводили пригодан програм за грађанство. На тим “беседама” (од 1866. до 1869.) сакупљена је одговарајућа сума, али извештај ипак није охрабрујући:
“… Библиотека у нечем већ постоји, има свој орман у који је смештено 30 разних књига, добивених на поклон од разних приватних лица и неколико јошт књига купљених новцем из онога библиотечког фонда…” На крају овог извештаја господин Матеја Карамарковић, директор, професор и библиотекар од 1866. до 1869. помиње у истом контексту господина Стевана Протића, свештеника, вероучитеља и уписује му у заслуге утемељење библиотеке (“…који ми је највише подпомогао у подизању библиотеке”).
Даљи историјат гимназијске библиотеке бележи 1870. годину као ону у којој је општинска библиотека установљена при реалци, при чему се у образложењу наводи “да је тај библиотечки фонд приликом школских светковина при реалци и започет и основан”. Следеће године “Одбор ововарошке општине” решава да одвоји спојене фондове, да би се 1888. наредбом полицијске власти под управу Гимназије ставила Градска читаоница и ђачка књижница (која броји 700 књига). Од тада па до 30-их година XX века библиотечка делатност, и општинска и школска, везује се за гимназију.
Додатна, ваннаставна делатност у Гимназији у то време добила је размере достојне анала, па се у том смислу долази до другог, многозаслужног утемељитеља школске библиотеке, а то је ђачка дружина “Напредак”. Она је основана 1884. и током година оформила је солидан фонд књига, часописа и уџбеника, који су ушли у састав ђачке књижнице, основане 1903. Из чињенице да је наставничка књижница настала 1904. произилази да су ученици били предузимљивији. Њихов рад ће се, наравно, упоредо одвијати, а улогу књижничара од школске 1906/7 преузеће сами ученици. Податак који даље расветљава овај сегмент рада библиотеке помиње годину 1928/29 као ону у којој је покренут часопис “Вентури”, у којој су изашли “Ђачки гласник” и “Звезда” и у којој је Живко Јевтић изабран за школског књижничара. Битишући на неколико поља, као литерарни и хуманитарни рад дружине “Напредак”, као образовни рад ђачке и наставничке књижнице и донекле као идеолошки рад тајне марксистичке библиотеке у кући ученика Велибора Гвозденовића, школска библиотека је у наредним годинама бивала критикована у позитивном и негативном смислу.
Податак из 1928. године говори о порасту књижног фонда на 973 као и о начину на који су средства обезбеђена. Ђачка дружина је приказивањем комада Косте Трифковића “Честитам” и “Школски наџорник” сакупила приход за набавку нових књига.
И наредне деценије они вредно раде, али је у школском извештају за 1937/38 дат критички осврт. Између осталих замерки каже се: “Ни са ђачком књижницом не стоји боље, јер је она пре рата, чак и онда кад је била шесторазредна, имала преко 1200 књига, а сада броји цигло 670 књига, од којих је 109 набављено ове године. Међутим у извештају из следеће, 1938/39. године сва похвала је упућена књижници: “Док је рад дружине био доста оскудан, дотле је ђачка књижница ове године била на висини свог задатка – набављено је 767 књига. Књижница је потпуно реорганизована и подељена на два одсека: на нижи и виши течај. Набављен је нов намештај (школа већ ради у новој згради) и књижница је добила своју собу. Прочитано је 5825 књига. Појачан рад књижнице дошао је отуда што је организована сабирна акција међу ученицима”.
Следећи, помена вредан корак у вези је са оснивањем библиотеке града. Некадашње јединство школске и општинске библиотеке завршило се само привидним разилажењем, јер бивши ђаци Гимназије активно учествују и на оснивачкој скупштини градске библиотеке и читаонице 23. фебруара 1930. у хотелу “Таково”.
Приводећи крају причу о прошлости школске библиотеке, чини се да би сјајна идеја са почетка остала у повоју без високосвесне помоћи осталих прегалаца. Зато им свима хвала што у наставку овог текста можемо говорити о раду гимназијске библиотеке данас.
Школска библиотека у Гимназији данас
Данас библиотека заузима простор од 60м2 у приземљу зграде Гимназије. Овај простор је покретном преградом одвојен од кабинета за српски језик и књижевност, тако да се у одговарајућим приликама користи као заједничка просторија (одржавање књижевних вечери, дебата, трибина и сл.). Осим тога мултимедијална учионица, која је физички потпуно одвојена од библиотеке чини са њом функционалну целину. Недостатак простора је немогућност издвајања читаонице од позајмног дела, што се донекле ублажава чињеницом да је у току часова фреквентност позајмљивања књига мања, па се библиотека у то време може користити као читаоница. Мада, не ретко, у овом простору се држи и настава (нарочито одељења филолошке гимназије), као и ваннаставне активности (секције, консултације, састанци стручних актива, припреме за такмичења). Овај простор је такође погодан за одржавање ванредних активности у школи, као што је нпр. Фестивал стваралаштва младих (Спринг фестивал), одржан од 8. до 12. априла 2009. у Гимназији. Овим поводом одржано је више конференција за штампу и других пропратних активности у школској библиотеци. У оквиру својих културних делатности, библиотека користи и изложбени простор у холу школе (изложба посвећена Доситеју Обрадовићу, Драгомиру Лазићу…).
Растућу фреквенцију коришћења библиотека бележи захваљујући континуираној набавци нових књига, обнављању постојећих фондова лектире и литературе, али и сталној доступности ђацима и професорима школе. Због тога је изводљиво да наставна средства (ЦеДе плејери, пројектори, флип-чарт табла, атласи, маркери за табле и сл.) буду у библиотеци – сигурна, а доступна.
Члановима библиотеке су на располагању и два рачунара, на којима је, осим основних намена у настави, могуће користити и интернет.
Што се књижног фонда тиче, редни број у инвентарној књизи улази у двадесет и четврту хиљаду (23374). Од овог броја треба одузети књиге које је Медицинска школа преузела приликом раздвајања од Гимназије (1989/90), али је и поред тога обим књижног фонда задовољавајући. Школа је претплаћена на неколико часописа (“Микро”, “Тангента”, “Астрономија”, …), али су поред њих корисницима доступни и стари примерци значајних књижевних часописа (“Књижевност” од 1949 до 1967). Што се некњижне грађе тиче, она је малобројна, али се ради на њеном обнављању.
Набавка нових књига углавном се заснива на средствима сакупљеним од чланарине која се плаћа сваке нове школске године. Осим куповином фонд се обнавља и поклоном, било да се ради о акцијама које укључују ученике или донацијама фирми. 2008. године Гимназија је поново добила донацију од издавачке куће Цептер, као и 115 наслова (по 2 примерка) од “Стубова културе” (добрим делом захваљујући препоруци Народне библиотеке Крушевца).
Структура књижног фонда је, колико околности дозвољавају, усклађена са садржајима гимназијског образовања. Енциклопедија, речника, лексикона има стотинак, литературе из области филозофије и психологије око 500 наслова, религије око 100, друштвених наука око 400, природних наука око 1000, примењених наука стотинак, уметности око 200, књижевности око 15000, географије и историје око 1000. Такође се можемо похвалити богатим избором књига на енглеском језику, и нешто мањим избором на осталим светским језицима.
Статистички, коришћење библиотеке у току дванаесточасовног радног дана износи око 80, са периодима учесталијег коришћења лектире и стручне литературе у јеку школске године и преласка на белетристику у време распуста.
У библиотеци углавном раде два библиотекара са пуним радним временом, Дубравка Вајић, проферсор енглеског језика и Слађана Ракић, професор књижевности и српског језика. У намери да се богата традиција сачува и оплемени савременим могућностима, интензивиран је и рад на изради електронског каталога.
Да ли је све ово значајан помак у односу на онај први орман са 30 књига не можемо знати, али руковођени истом љубављу према књизи и свешћу о потреби њеног очувања, бар остајемо у жељеном бескрају, између књижнице и библиотеке.
Слађана Ракић, проф.
Литература:
1. “100 година Гимназије у Крушевцу”, издаје Одбор за прославу крушевачке Гимназије, Крушевац, 1965
2. “Крушевачка Гимназија 1865 – 1995”, Гимназија у Крушевцу, Крушевац, 1995.
3. Перуничић, др Бранко, “Крушевац у једном веку 1815-1915”, Историјски архив – Крушевац, Крушевац, 1971
4. Петковић, Љубица; Симоновић, мр Слободан; Ненезић, Снежана, “Народна библиотека Крушевац”, Народна библиотека Крушевац, Крушевац, 2002
