Ono što je neotuđivi kvalitet svake ustanove od nacionalnog značaja, svakako je tradicija. Time se ponosi i kruševačka Gimnazija. U toku gotovo vek i po trajanja, ona je iznedrila generacije đaka, udahnuvši im osoben duh i napojivši ih znanjem. Priča o Gimnaziji je obimna, suštinski, a deo te priče odnosi se na školsku biblioteku.
Istražujući arhivsku dokumentaciju, potpisnik ovih redova stekao je utisak da je za osnivanje biblioteke u Gimnaziji zaslužno nekoliko marljivih ljubitelja knjige. S obzirom da biblioteka i danas intenzivno radi, mi, živući knjigoljupci, sa zahvalnošću i divljenjem podsetićemo se njihovog pregalaštva.
U pismu ministru prosvete i crkvenih dela, gospodin Mateja S. Karamarković, I zastupnik direktora i profesor gimnazije, izveštava o delu koje je preduzeo. Na svetosavskom slavlju 1866. godine, održao je govor kojim je “ubedio”goste o potrebi osnivanja školske biblioteke. Prvobitna ideja bila je da se ta biblioteka osnuje u Gimnaziji, ali da služi i za potrebe grada. Sledeći korak bio je osnivanje odbora. Pošto je za realizaciu ideje bilo potrebno prikupiti sredstva, odbor se ograničio na sakupljanje priloga na školskim svetkovinama (Sveti Sava i Petrov dan). Međutim, pošiljalac pisma konstatuje lošu posećenost svetkovina, pa dolazi na ideju da organizuje tzv. “besede” tj. priredbe u kojima su profesori i učenici Gimnazije izvodili prigodan program za građanstvo. Na tim “besedama” (od 1866. do 1869.) sakupljena je odgovarajuća suma, ali izveštaj ipak nije ohrabrujući:
“… Biblioteka u nečem već postoji, ima svoj orman u koji je smešteno 30 raznih knjiga, dobivenih na poklon od raznih privatnih lica i nekoliko jošt knjiga kupljenih novcem iz onoga bibliotečkog fonda…” Na kraju ovog izveštaja gospodin Mateja Karamarković, direktor, profesor i bibliotekar od 1866. do 1869. pominje u istom kontekstu gospodina Stevana Protića, sveštenika, veroučitelja i upisuje mu u zasluge utemeljenje biblioteke (“…koji mi je najviše podpomogao u podizanju biblioteke”).
Dalji istorijat gimnazijske biblioteke beleži 1870. godinu kao onu u kojoj je opštinska biblioteka ustanovljena pri realci, pri čemu se u obrazloženju navodi “da je taj bibliotečki fond prilikom školskih svetkovina pri realci i započet i osnovan”. Sledeće godine “Odbor ovovaroške opštine” rešava da odvoji spojene fondove, da bi se 1888. naredbom policijske vlasti pod upravu Gimnazije stavila Gradska čitaonica i đačka knjižnica (koja broji 700 knjiga). Od tada pa do 30-ih godina XX veka bibliotečka delatnost, i opštinska i školska, vezuje se za gimnaziju.
Dodatna, vannastavna delatnost u Gimnaziji u to vreme dobila je razmere dostojne anala, pa se u tom smislu dolazi do drugog, mnogozaslužnog utemeljitelja školske biblioteke, a to je đačka družina “Napredak”. Ona je osnovana 1884. i tokom godina oformila je solidan fond knjiga, časopisa i udžbenika, koji su ušli u sastav đačke knjižnice, osnovane 1903. Iz činjenice da je nastavnička knjižnica nastala 1904. proizilazi da su učenici bili preduzimljiviji. Njihov rad će se, naravno, uporedo odvijati, a ulogu knjižničara od školske 1906/7 preuzeće sami učenici. Podatak koji dalje rasvetljava ovaj segment rada biblioteke pominje godinu 1928/29 kao onu u kojoj je pokrenut časopis “Venturi”, u kojoj su izašli “Đački glasnik” i “Zvezda” i u kojoj je Živko Jevtić izabran za školskog knjižničara. Bitišući na nekoliko polja, kao literarni i humanitarni rad družine “Napredak”, kao obrazovni rad đačke i nastavničke knjižnice i donekle kao ideološki rad tajne marksističke biblioteke u kući učenika Velibora Gvozdenovića, školska biblioteka je u narednim godinama bivala kritikovana u pozitivnom i negativnom smislu.
Podatak iz 1928. godine govori o porastu knjižnog fonda na 973 kao i o načinu na koji su sredstva obezbeđena. Đačka družina je prikazivanjem komada Koste Trifkovića “Čestitam” i “Školski nadžornik” sakupila prihod za nabavku novih knjiga.
I naredne decenije oni vredno rade, ali je u školskom izveštaju za 1937/38 dat kritički osvrt. Između ostalih zamerki kaže se: “Ni sa đačkom knjižnicom ne stoji bolje, jer je ona pre rata, čak i onda kad je bila šestorazredna, imala preko 1200 knjiga, a sada broji ciglo 670 knjiga, od kojih je 109 nabavljeno ove godine. Međutim u izveštaju iz sledeće, 1938/39. godine sva pohvala je upućena knjižnici: “Dok je rad družine bio dosta oskudan, dotle je đačka knjižnica ove godine bila na visini svog zadatka – nabavljeno je 767 knjiga. Knjižnica je potpuno reorganizovana i podeljena na dva odseka: na niži i viši tečaj. Nabavljen je nov nameštaj (škola već radi u novoj zgradi) i knjižnica je dobila svoju sobu. Pročitano je 5825 knjiga. Pojačan rad knjižnice došao je otuda što je organizovana sabirna akcija među učenicima”.
Sledeći, pomena vredan korak u vezi je sa osnivanjem biblioteke grada. Nekadašnje jedinstvo školske i opštinske biblioteke završilo se samo prividnim razilaženjem, jer bivši đaci Gimnazije aktivno učestvuju i na osnivačkoj skupštini gradske biblioteke i čitaonice 23. februara 1930. u hotelu “Takovo”.
Privodeći kraju priču o prošlosti školske biblioteke, čini se da bi sjajna ideja sa početka ostala u povoju bez visokosvesne pomoći ostalih pregalaca. Zato im svima hvala što u nastavku ovog teksta možemo govoriti o radu gimnazijske biblioteke danas.
Školska biblioteka u Gimnaziji danas
Danas biblioteka zauzima prostor od 60m2 u prizemlju zgrade Gimnazije. Ovaj prostor je pokretnom pregradom odvojen od kabineta za srpski jezik i književnost, tako da se u odgovarajućim prilikama koristi kao zajednička prostorija (održavanje književnih večeri, debata, tribina i sl.). Osim toga multimedijalna učionica, koja je fizički potpuno odvojena od biblioteke čini sa njom funkcionalnu celinu. Nedostatak prostora je nemogućnost izdvajanja čitaonice od pozajmnog dela, što se donekle ublažava činjenicom da je u toku časova frekventnost pozajmljivanja knjiga manja, pa se biblioteka u to vreme može koristiti kao čitaonica. Mada, ne retko, u ovom prostoru se drži i nastava (naročito odeljenja filološke gimnazije), kao i vannastavne aktivnosti (sekcije, konsultacije, sastanci stručnih aktiva, pripreme za takmičenja). Ovaj prostor je takođe pogodan za održavanje vanrednih aktivnosti u školi, kao što je npr. Festival stvaralaštva mladih (Spring festival), održan od 8. do 12. aprila 2009. u Gimnaziji. Ovim povodom održano je više konferencija za štampu i drugih propratnih aktivnosti u školskoj biblioteci. U okviru svojih kulturnih delatnosti, biblioteka koristi i izložbeni prostor u holu škole (izložba posvećena Dositeju Obradoviću, Dragomiru Laziću…).
Rastuću frekvenciju korišćenja biblioteka beleži zahvaljujući kontinuiranoj nabavci novih knjiga, obnavljanju postojećih fondova lektire i literature, ali i stalnoj dostupnosti đacima i profesorima škole. Zbog toga je izvodljivo da nastavna sredstva (CeDe plejeri, projektori, flip-čart tabla, atlasi, markeri za table i sl.) budu u biblioteci – sigurna, a dostupna.
Članovima biblioteke su na raspolaganju i dva računara, na kojima je, osim osnovnih namena u nastavi, moguće koristiti i internet.
Što se knjižnog fonda tiče, redni broj u inventarnoj knjizi ulazi u dvadeset i četvrtu hiljadu (23374). Od ovog broja treba oduzeti knjige koje je Medicinska škola preuzela prilikom razdvajanja od Gimnazije (1989/90), ali je i pored toga obim knjižnog fonda zadovoljavajući. Škola je pretplaćena na nekoliko časopisa (“Mikro”, “Tangenta”, “Astronomija”, …), ali su pored njih korisnicima dostupni i stari primerci značajnih književnih časopisa (“Književnost” od 1949 do 1967). Što se neknjižne građe tiče, ona je malobrojna, ali se radi na njenom obnavljanju.
Nabavka novih knjiga uglavnom se zasniva na sredstvima sakupljenim od članarine koja se plaća svake nove školske godine. Osim kupovinom fond se obnavlja i poklonom, bilo da se radi o akcijama koje uključuju učenike ili donacijama firmi. 2008. godine Gimnazija je ponovo dobila donaciju od izdavačke kuće Cepter, kao i 115 naslova (po 2 primerka) od “Stubova kulture” (dobrim delom zahvaljujući preporuci Narodne biblioteke Kruševca).
Struktura knjižnog fonda je, koliko okolnosti dozvoljavaju, usklađena sa sadržajima gimnazijskog obrazovanja. Enciklopedija, rečnika, leksikona ima stotinak, literature iz oblasti filozofije i psihologije oko 500 naslova, religije oko 100, društvenih nauka oko 400, prirodnih nauka oko 1000, primenjenih nauka stotinak, umetnosti oko 200, književnosti oko 15000, geografije i istorije oko 1000. Takođe se možemo pohvaliti bogatim izborom knjiga na engleskom jeziku, i nešto manjim izborom na ostalim svetskim jezicima.
Statistički, korišćenje biblioteke u toku dvanaestočasovnog radnog dana iznosi oko 80, sa periodima učestalijeg korišćenja lektire i stručne literature u jeku školske godine i prelaska na beletristiku u vreme raspusta.
U biblioteci uglavnom rade dva bibliotekara sa punim radnim vremenom, Dubravka Vajić, profersor engleskog jezika i Slađana Rakić, profesor književnosti i srpskog jezika. U nameri da se bogata tradicija sačuva i oplemeni savremenim mogućnostima, intenziviran je i rad na izradi elektronskog kataloga.
Da li je sve ovo značajan pomak u odnosu na onaj prvi orman sa 30 knjiga ne možemo znati, ali rukovođeni istom ljubavlju prema knjizi i svešću o potrebi njenog očuvanja, bar ostajemo u željenom beskraju, između knjižnice i biblioteke.
Slađana Rakić, prof.
Literatura:
1. “100 godina Gimnazije u Kruševcu”, izdaje Odbor za proslavu kruševačke Gimnazije, Kruševac, 1965
2. “Kruševačka Gimnazija 1865 – 1995”, Gimnazija u Kruševcu, Kruševac, 1995.
3. Peruničić, dr Branko, “Kruševac u jednom veku 1815-1915”, Istorijski arhiv – Kruševac, Kruševac, 1971
4. Petković, Ljubica; Simonović, mr Slobodan; Nenezić, Snežana, “Narodna biblioteka Kruševac”, Narodna biblioteka Kruševac, Kruševac, 2002