Један од наших најеминентнијих књижевних критичара, професор Филолошког факултета Михајло Пантић, препоручује књигу Опсада цркве Светог Спаса на начин који би нам могао бити бар у подсвести када приступамо светом чину читања књиге. Ево Упутства:
Десет упутстава за читање романа „Опсада цркве св. Спаса“:
1. Припремите неки лек, најбоље сасушену горску траву опашицу или, можебити, повратич, да благовремено предупредите вртоглавицу која ће вас захватити док читате Петровићеву књигу.
2. Држите на столу, или поред узглавља, зависи где читате, Свето писмо. Близина те књиге помоћи ће да Опсаду дубље разумете.
3. Обавезно проверите да ли владате матерњим језиком. Ако дневно изговорите мање од две стотине различитих речи, прибавите некакав речник, ваљаће вам. Уколико дневно изговорите пет хиљада истих речи, препоручује вам се вербални пост, седмодневно ћутање пре него што се прихватите Опсаде цркве Св. Спаса.
4. Присетите се свих бајки које знате. Јер је у Опсади закључана бајка свих бајки.
5. Пре него што почнете да читате Опсаду цркве Св. Спаса договорите се са самим собом да од ње не очекујете ништа. Тек тако, и само тако, од романа ћете добити све. У ствари, не све, него највише што се може.
6. Набавите добар сановник. И речник симбола. Манастирски типик. Карту неба. Добру енциклопедију. И слично. Јер Опсада призива и јати све друге књиге, без разлике врсте.
7. Нађите времена за читање Опсаде цркве Св. Спаса. Ако га немате, украдите га од телевизора, јер је ТВ мисник ђаволове службе. Видећете, време читања је згуснуто време: три дана читања наречене књиге вреди колико један земаљски месец, а понекоме колико цела једна година, од пролећа до пролећа.
8. Роман Опсада цркве Св. Спаса по могућности читајте на ливади, међу цвећем, птицама и пчелама или у тишини манастирске порте. Нипошто у лифту, возу или на неком сличном месту, у сличној прилици. И пазите добро: два километра унаоколо не сме бити ни једних дневних новина.
9. Ако не верујете да је немогуће могуће, немојте узимати Опсаду у руке. Биће вам боље без те књиге, а њој свакако.
10. Тешке су чини од Опсаде цркве Св. Спаса. Али, не страхујте, допустите да вас заведе и зачара.
Пантић, Михајло: Александријски синдром 3, Нови Сад, Матица српска 1999, стр. 194
