U susret Danu jezika, u okviru rada lingvističke sekcije, učenica filološkog smera Doroteja Bošković i profesorka Dušica Dobrodolac, održale su radionicu o kaligrafiji. U radionici su učestvovali kako učenici, tako i profesori naše škole.
Pišemo često, pišemo o svemu i svačemu. Pišemo pisma, radove, reči koje se bojimo da izgovorimo naglas… Ali, zapitamo li se ikad, da li je važno da izgled samih ispisanih reči bude lep koliko i samo njihovo značenje?Od ranije nam je bilo poznato da je kaligrafija umetnost lepog pisanja. Ono što smo naučili na radionici je da za kaligrafsko pisanje postoji tačno određen položaj koji upravo služi da olakša i doprinese udobnosti tokom samog pisanja.
Tek kasnije, kada smo se oprobali u pisanju samih slova perom i mastilom, shvatili smo koliko je to zapravo važno. Dok samo posmatramo nizove i nizove vešto napisanih slova, pomislimo:” Ne može da bude toliko teško, zar ne?”. Ipak, mrlje od mastila po papiru i iskrivljena slova dokazala su nam upravo suprotno.
Naravno, bilo je i onih koji su se sasvim lepo snašli. Među učesnicima ove radionice bile su i bivše učenice naše škole Jana Jevtić i Emilija Pavlović. Zajedno sa Dorotejom, one su učestovale u kaligrafskoj radionici u Tršiću, tako da verujemo da je ova naša radionica u njima probudila i jednu lepu uspomenu.
Kako je vreme prolazilo, primećivao se napredak. Redovi slova uspešno su se nizali duž belih papira za svakim stolom. Neki su čak uspeli da ispišu pokoju reč, ili čak svoje ime.
Kako je i bilo prediviđeno, bili smo tu da naučimo nešto novo. Atmosfera na radionici zaista je bila toliko prijatna da je bilo prostora i za šalu i smeh. Niko se nije bojao da pogreši , jer upravo tako se najbolje uči, vežbom. Najvažnije od svega, naučili smo da nikada ne treba da se bojimo da se oprobamo u nečemu novom, jer, ko zna, možda se baš na ovoj radionici probudila nečija nova ljubav.
Anđela Živković 4/1
