Litvanija (Erasmus + , Jobshadowing mobility activity, Vilnius, Lithuania, 24 – 28. November 2025.)
Do pre nekoliko nedelja teško da bih mogla da nabrojim sve pribaltičke zemlje. Sada znam da su to Letonija, Estonija i Litvanija, a program Erazmus + omogućio je mojoj koleginici Bilji Pršić i meni da poslednju nedelju novembra provedemo u Litvaniji i budemo gosti gimnazije Avižienių.
Na tom, do skoro nepoznatom severu Evrope, žive neki tihi i pitomi ljudi, kojih je upola manje nego nas, u zemlji nešto manjoj od Srbije. Naučile smo da su već dvadeset godina u članstvu Nato pakta i Evropske unije, i da parametri govore u prilog litvanske ekonomije i razvoja.
U njihovoj školi smo kao ,,senke“ (Jobshadowing mobility activity) pratile nastavu prirodnih i društvenih predmeta, kurseve muzike, drame i glume, išle u susedni Kaunas na čas hemije, u laboratoriju skrivenu u katakombama.
I šta smo videle i naučile?
Videle smo urednu, sređenu i organizovanu školu gde se i na minusu i dok pada sneg radi i gradi. Nastava je organizovana od 8 do 5, na tri jezika, i tamo pod jednim krovom, kada zvono zapeva neku savremenu i poznatu melodiju, trče i druže se maturanti i oni mali iz osnovne škole i niko nikom ne smeta. I svi nose iste dukseve sa amblemom škole, vole odbojku, ručaju zajedno u kantini, voze se žutim školskim minibusom, i dva puta godišnje, sa profesorima i roditeljima organizuju piknik u šumi pored škole.
Tamo se uči i radi u malim grupama, koriste se mnogoooooo pametne table, sve radi na klik, sve je povezano i brzo, a nastavnici koriste platforme koje omogućavaju različite metodičke pristupe na času. Tamo nastavnici imaju svoje mesto za odmor i jednom nedeljno kratke sastanke sa upravom gde se rešavaju nedoumice i problemi.
Tamo smo moja koleginica i ja profesionalno rasle, u nama su se rodile neke nove ideje, ali i pored svega onoga što želimo, a nemamo, shvatile da se ne razlikujemo u pristupima, organizaciji časa, da znamo isto i pružamo isto…Ali…
Razlikuju nas uslovi rada…mnogoooooo…
Demokrit je rekao: ,,Nade obrazovanih jače su od bogatstva neukih.“ Posle Slovenije, Bugarske, Portugala i sada Litvanije, kao mantru ponavljam: NADA POSLEDLJA UMIRE!
Slađana Damnjanović, profesor
