Dana 29. novembra, od 19 časova u Beloj sali Kulturnog centra Kruševac, održana je tribina o mentalnom zdravlju. Zahvaljujući radu Kancelarije za mlade grada Kruševca i Centru za regionalni razvoj Rasinskog okruga, ove godine sproveden je set radionica za srednjoškolce koje su rezultovale ovim događajem.
Na tribini su govorili Vojislav Đinđić (psiholog i psihoterapeut), Svetlana Aleksić (psihološkinja) i Snežana Rajković (pedagog); a pored njih su govorili i predstavnik Saveta za mlade, Aleksandar Vuksanović i predstavnik ARRRO, Stefan Ribać.
Cilj realizacije radionica je bio obezbeđivanje kvaliteta interaktivnog programa neformalnog obrazovanja na području grada Kruševca. Radionice o mentalnom zdravlju: emotivnoj pismenosti, prevazilaženju stresnih situacija i osnove nenasilne komunikacije realizovane su početkom oktobra do kraja novembra.
Ove radionice su bile realizovane u 6 srednjih škola, među kojima se na spisku nalazi i Gimnazija Kruševac. U svakoj od škola bile su realizovane 2 od prethodno navedenih, a u Politehničkoj školi sve (odnosno 3) radionice.
Ove godine ukupno je učestvovalo 323 srednjoškolca, prosečno oko 25 učesnika po radionici. Pored ovih o mentalnoj higijeni, bile su organizovane i radionice osnove glume i fotografije.
Tribina se prirodno podelila u 2 segmenta – prvi deo se sastojao od predstavljanja učesnika panel diskusije i njihovih uvida u rad i dostignut progres na radionicama; drugi deo se sastojao od pitanja publike, odnosno odgovora učesnika tribine.
Aleksandar Vuksanović je, ispred odeljenja za društvene delatnosti u okviru grada Kruševca, rekao kako je odziv na radionicama ove godine bio veći nego prethodnih i da su selekciju izvršili uz pomoć ankete koje su sproveli među mladima.
“Ovaj projekat je samo još jedan od dokaza da osluškujemo želje mladih i pretvaramo ih u dela”, dodao je predstavnik Agencije za regionalni razvoj Rasinskog okruga.
“Mentalno zdravlje je pitanje koje nije aktuelno samo u našoj zemlji, već i na globalnom nivou”, započela je moderatorka tribine, Svetlana Aleksić. “Mladi u našem gradu prepoznali su tu potrebu, uz pomoć ankete su iskazali zainteresovanost za teme koje smo sproveli u formi radionica”.
“U našem društvu je mentalno zdravlje i dalje tabu tema i svedoci smo javljanja društvene stigme kada se mlada osoba obraća za stručnu pomoć. Nedovoljno razvijene usluge mentalnog zdravlja i postojanje društvene stigme sprečavaju veliki broj adolescenata da se obrate za pomoć”, dodala je moderatorka.
Takođe je na tribini bilo govora i o platformi UReport (https://serbia.ureport.in/) kojoj se možete pridružiti zbog pouzdanih podataka. Na samoj platformi je u avgustu sprovedena anketa među mladima o važnosti mentalnog zdravlja i podaci su bili izneti na tribini.
Oko 37% mladih se obratilo licu van porodičnog kruga i kruga prijatelja, a 24% njih je razmišljalo o tome. Čak 47% mladih se plaši osude okoline te ne govori o problemima mentalnog zdravlja; samo 5% mladih pomoć traži od prosvetnih radnika, dok se zdravstvenim radnicima obraća ne više od 7% mladih.
Radionicu emocionalne pismenosti u okviru mentalnog zdravlja vodio je psiholog Vojislav Đinđić. “O mentalnoj higijeni se, nažalost, slabo govori i to tek kada je kasno. Evidentno je da postoji svest među adolescentima o važnosti održanja mentalnog zdravlja i da su upoznati sa tehnikama održavanja balansa”.
“Često je težak zadatak zapravo da budemo dobri prijatelji i da znamo kako da slušamo, nekada kada ne možemo pomoći prijatelju, treba da znamo kako da mu ne odmognemo. Kroz radionice smo obrađivali 3 bitne tačke – razgovor, koncept psihološke bezbednosti i saosećanje”.
Pedagoškinja u OŠ. “Vuk Karadžić”, Snežana Rajković, pričala je o iskustvima polaznika radionice koja se bavila nenasilnom komunikacijom. “Najčešća komunikacija sa kojom se mladi susreću prilikom razgovora sa prijateljima ili autoritetom je često pasivno – agresivnog tipa, naravno, neretko ima i asertivne. Komunikacija nije ring, nema pobednika”.
Na pitanje koje je Snežana postavila na početku govora, “Kako ste danas”, nadovezala se kasnije u smislu da mladi zapravo nemaju tako često priliku da čuju ovo pitanje niti da odgovore na njega.
Psihološkinja Svetlana Aleksić, moderatorka tribine, govorila je o radionici prevazilaženja stresa. “Tokom ove radionice saznala sam da su mladi zapravo svesni psihičkih i fizičkih simptoma stresa što je dobar znak. Pitala sam ih jednom prilikom da li je izostajanje i bežanje sa časova jedan od znakova, nakon što su se zamislili, odgovorili su potvrdno”.
“Kao jedan od najvećih uzroka stresa jeste i ocenjivanje, te to može prouzrokovati negativnu reakciju kod učenika. Molim ih i da obrate pažnju na partnerske odnose, pošto oni takođe predstavljaju jedan od glavnih uzročnika”, dodala je Svetlana.
Nakon izlaganja govornika, publika je pozvana da postavi pitanja, usmeno ili anonimno, na papiriću. Među publikom su u najvećem broju bili mladi, ali je takođe bilo i roditelja, pedagoga, profesora i drugih.
Postavljana pitanja su u najvećoj meri bile nedoumice u vezi sa privatnim problemima, a govornici su dali sve od sebe da daju što konkretnije odgovore i budu od pomoći.
Organizovanje ciklusa tribina i uopšte porast svesti o postojanju problematike mentalnog zdravlja, pozitivno utiče na mlade Kruševljane. Nadam se da će u periodu koji nam sledi edukacija iz ove oblasti postati obavezna, ne samo mladima, već i onima koji su u kontaktu sa mladima (roditelji, prosvetni i omladinski radnici i drugi).
Katarina Dragonjić 4/11
