Просвећеност није нека старинска реч, посута патином, чувана од хабања у тишини и усамљености неотвараних књига, изговарана само када се спомињу учени преци. Она није историзам , а није ни архаизам, она је присутна као „добар дан“ и „довиђења“ – сваког појединог дана, ових који трају и оних који следе. Можда је не изговарамо довољно често, али је њено значење садржано у другим речима које чешће помињемо, као што је, на пример, “путовање”. Да , када говоримо о путовањима, о упознавању других култура, ми заправо говоримо и о просвећивању.
Колико би наше знање остало мање да нисмо провели неколико дана са гостима из пољског града Волброма јасно нам је било од првог сусрета. Иако, у овом случају, нисмо били ми они који су путовали, ипак, слушали смо „из прве руке“ како је то живети у Волброму у Пољској, како је учити у њиховој средњој школи, како је бити млад тамо негде другде. Нешто је можда представљало изненађење, а нешто изгледа не зависи од географске локације, бар кад је младост у питању.
Ми, домаћини, нисмо те недеље у априлу, од 19. до 25. путовали у дословном смислу речи, али смо путовали духом, диљем Пољске и тог, до тад сасвим непознатог, града Волброма. Осим тога подсетили смо се и разних вредности сопственог града и земље управо упознајући госте са неким овдашњим знаменитостима.
Пре свега упознали смо их са нашом ближом и даљом прошлошћу, са историјским личностима и догађајима, али и са свакодневним животом сагледаним у контексту европских вредности. А да су европске вредности и наше, може се закључити, између осталог, и по сећању на нашег познатог путника просветитеља, Доситеја Обрадовића, који је учио путујући по Европи, достојно нас представљајући, и враћао се у Србију да подели знање.
Првог од дана њихове посете, обишли смо нашу школу и значајне градске установе и споменике. Том приликом неколико ученика 4. разреда преузело је улогу водича и на течном енглеском језику говорило нашим гостима о Гимназији, Крушевачком позоришту, Кући Симића, Споменику косовским јунацима, Скупштини града, цркви Лазарици и Споменику кнезу Лазару. Пред зградом Народног музеја гости су склопили слагалицу од делова које су сакупили у овој тури градом, а у музеју су их чекале нове занимљивости, од давних времена до савремености. Након музеја сви смо се упутили у Скупштину града где је гостима добродошлицу пожелео градоначелник лично, пруживши подршку пројекту и нашој школи. За осмишљавање и реализацију овог дела активности задужене су биле професорке Сања Станковић и Слађана Ракић. Овај разнолик садржај био је обогаћен језичком радионицом у поподневним часовима, са професорком Станиславом Арсић, а што се вечерњих часова тиче, они су били испуњени међусобним дружењем и упознавањем.
Наредни дан је започео посетом фабрици воде и постројењу за прераду отпадних вода. Ову посету водили су професорка Станислава Арсић и професор Дејан Оролић. Вечерњи часови пак били су резервисани за културне садржаје. Уз поезију и музику истопиле су се језичке разлике и нестало је и најмање неразумевање. Програм је припремила професорка Душица Добродолац.
У среду, кренуло се пут Београда у обилазак Калемегдана, центра града, Храма Светог Саве, Музеја Николе Тесле и Палате науке. Изгледа да је ово искуство подједнако било велико и за госте и за домаћине – разнолики извори знања и начини њиховог представљања пробудили су знатижељу и померили неке границе. У томе су свесрдно помогле професорке Катарина Павловић и Биља Пршић.
Следећег дана, у Центру за стручно усавршавање Крушевац, одржана је радионица посвећена биодиверзитету. Удруженим снагама са нашим гостима из Пољске истраживали смо природно богатство и значај очувања екосистема. Професорке биологије Александра Радомировић и Јелена Цветковић кажу да су поносне на наше ученике, који су показали сјајно знање, тимски дух и креативност у раду. Такође су додале да су размена идеја и нових перспектива оно што ове пројекте чини посебним.
Последњег радног дана ученици су завршавали своје презентације и представили их на заједничкој активности пред поделу сертификата о успешно завршеном пројекту. Теме њихових радова биле су природне знаменитости, спорт, музика, храна, књижевност, и то с акцентом на међусобним сличностима и разликама Србије и Пољске. Неке, до тад непознате сличности, изазвале су позитивне реакције ученика, али и професорки. Ко је од кога ноте “преписивао” нисмо успели да утврдимо. Уследила је посета меморијалном парку Слободиште где су ову групу вредних ученика и професора повеле професорке Слађана Дамњановић и Сања Станковић.
А после свих тих радних дана уследило је неформално дружење и топао испраћај за повратак у Пољску. Растанак је ублажила чињеница да ћемо им посету узвратити на јесен, а до тада остаћемо повезани и за ово пријатно искуство просвећенији.
Слађана Ракић, проф.
