Путовања у оквиру Ерасмус+ пројеката представљају много више од обичног школског излета; она су прозор у свет, прилика за разбијање предрасуда и грађење мостова пријатељства који не познају границе. Наш планирани одлазак у Силвеш, историјски драгуљ на југу Португалије, у априлу 2026. године, обећава да ће бити једно од оних искустава која се памте целог живота. Сарадња наше Гимназије из Крушевца и школе „Escola Secundária de Silves“спаја два различита краја Европе у заједничкој мисији учења, дружења и очувања природе.
Наш пут од Крушевца, Београда, Лисабона па све до самог Силвеша био је напоран али вредан свог нашег умора и неиспаваности. У раним јутарњим часовима, стигли смо у Силвеш где су нас дочекали домаћини. Без обзира на умор, узбуђеност је преовладала свима нама у том тренутку јер смо напокон схватили да је управо кренула размена коју смо дуго ишчекивали.
Преподневни часови првог дана наше размене-недеље били су намењени за разговор са домаћином и боље упознавање домаћина, његове породице, њихових животних навика и њихове свакодневнице. Затим смо отишли у организован обилазак градова Сагреша и Лагоша који се налазе у близини Силвеша. Сагреш је, због свог карактеристичног положаја историјски познат и као ,,крај света” и кључно је место везано за доба великих географских открића у 15. веку. Такође, стари Грци и Римљани сматрали су га најзападнијом тачком познатог света. Видели смо познату тврђаву која је штитила град од многих непријатељских сила. Уништена је у великом земљотресу који је погодио Португал средином 18. века, али је и обновљена и подигнута поново крајем истог века. Лагош је познат по својим прелепим, златним кречњачким литицама, подводним пећинама, тиркизној води и плажама. Били смо одушевљени овим призорима, поготово због контраста тамноплавог океана и златних стена. Овај призор, поготово у сутон, дао је овом градићу посебну уметничку ноту.
Наша недеља почела је у понедељак, 20. априла, срдачном добродошлицом у школском амфитеатру. Упознали смо се са њиховом школом, њиховим школским просторијама и школским системом и увидели разлике између наше и њихове школе као и између школског плана и програма реализације наставе у Србији и Португалу.
Силвеш није било какав град – он је некадашња престоница маварског краљевства, град црвених зидина и богате историје која се осећа на сваком кораку. Кроз активност „Paddy Paper“, која је заправо интерактивна потрага за благом, упознали смо уже језгро града и уским, калдрмисаним улицама обишли све важне знаменитости града. Пријем у општини потврђује значај наше посете, не само за школу, већ и за локалну заједницу која нас је раширених руку дочекала. Након пријема у општини, обишли смо рудник соли што је за нас било необично и несвакидашње искуство. Видели смо импресивне формације соли старе милионима година и упознали смо се са процесом вађења соли из рудника.
У уторак, посветили смо се обиласку места Sao Bartolomeu de Messines. Обишли смо локалну пијацу где смо, уз сусрет мириса свежег воћа, поврћа и рибе сазнали пуно о свакодневном животу мештана. Посетили смо и локалну цркву као и Музеј костима и традиције који је кључан за разумевање традиционалног живота људи из регије Алгарве. Посебан фокус током посете стављен је на João de Deusa, који је рођен управо у овом месту 1830. године. Он није само песник; он је једна од најзначајнијих личности у историји португалског образовања.
Посета његовој родној кући омогућила нам је увид у живот човека који је реформисао писменост у Португалу. Он је аутор чувене књиге ,,Cartilha Maternal” ,револуционарне методе којом су се генерације Португалаца училе читању и писању. João de Deus се сматра једним од највећих лирских песника свог времена, али га народ највише воли због његове посвећености едукацији народа. Његова визија је била да знање не сме бити привилегија богатих, што је савршена порука за ученике Еразмус+ размене који данас уживају у плодовима те идеје о доступном образовању.
Један од најважнијих стубова наше размене била је еколошка свест. Среда, 22. април, била је резервисана за непосредан контакт са природом. Шетња стазом „Седам висећих долина“ (Seven Hanging Valleys) пружила нам је прилику да видимо неке од најлепших литица и плажа на свету, попут плаже Carvoeiro. Посебно значајан тренутак била је радионица о „Miyawaki“ методи садње дрвећа. Кроз овај практичан рад, оставили смо симболичан траг у Португалији, доприносећи биодиверзитету и учећи како да се боримо против климатских промена. Рад на „Временској капсули за одрживу будућност“ подсетиће нас на нашу одговорност према генерацијама које долазе.
Како се недеља ближила крају, фокус се сели на забаву и креативно изражавање. Четвртак у воденом парку „Zoomarine“ доноси преко потребан предах и прилику за неформално дружење са нашим домаћинима. У овом аква парку и истовремено зоо врту видели смо многе тропске егзотичне птице, лептире, рибе и остале животиње. Гледали смо представе са дресираним фокама, делфинима и птицама и били смо одушевљени интелигенцијом ових животиња. Такође смо гледали и представу са пиратима која на симболичан начин представља реализацију португалске легенде о пиратима.
Петак, последњи дан у Силвешу био је дан намењен култури – кроз радионицу традиционалног плеса и учење корака за „Regadinho“, осетили смо прави ритам Португалије. Додела сертификата била је круна нашег труда, тренутак када смо, кроз кратке видео снимке, са осталим разменама, сумирали све утиске и размењене идеје.
Последњи дан путовања провели смо у Лисабону. Обишли смо многе знаменитости: Белем кулу изграђену у 16. веку на реци Тежо, Споменик Открићима посвећен најзначајнијим португалским морепловцима, манастир Жеронимос, познату улицу Руа Аугуста на чијем се крају налази Тријумфална капија и трг Praça do Comércio. Прошли смо и поред познатог жутог трамваја 28, симбола Лисабона.
Када смо у суботу, 25. априла, кренули назад ка Србији, наши кофери били су пуни сувенира, али наша срца била су пуна успомена и нових и незаборавних искустава који не би могли стати ни у кофер највећих димензија. Силвеш ће за нас престати да буде само тачка на мапи и постаће место где смо стекли пријатеље, научили основе португалског језика и схватили да, иако долазимо из различитих земаља, делимо исте снове и бриге.
Ова размена научила нас је да су различитости и разумевање истих наша највећа богатства и да је путовање у Силвеш заправо био први корак ка томе да постанемо грађани света којима језик, култура и обичаји не представљају проблем или препреку, већ изазов и задатак да научимо нешто ново и другачије и да изађемо из оквира нама познатог света.
Неда Одовић 4-5
