Летња школа „Класици српске књижевности”, коју је по трећи пут организовала Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, у сарадњи са Научно-образовним културним центром „Вук Караџић” у Тршићу и Министарством просвете, била је изванредна прилика за ученике из Србије, Републике Српске и Црне Горе да се упусте у свет књижевних класика.
Од 18. до 26. августа, кроз предавања и радионице, имали смо јединствену шансу да се упознамо са класицима народне, дубровачке, средњовековне и савремене књижевности, обогаћујући своје знање и љубав према писаној речи.
Семинар у Тршићу за мене је био више од образовног искуства; представљао је корак у свет одраслих. Ово је било путовање које ми је не само проширило видике, већ ми је дало и крила да полетим и откријем нове могућности. Од процеса аплицирања до учешћа на радионицама, научила сам важне животне лекције о упорности и раду на себи. Сваки сегмент семинара подстакао нас је да радимо предано и да се усавршавамо, усмеравајући нас ка нашим циљевима.
Радионице су биле пажљиво осмишљене и водиле нас на „књижевну пловидбу”, обухватајући све епохе и различите врсте књижевности, са посебним акцентом на језику и култури. Научили смо не само како да разумемо књижевна дела, већ и како да се приближимо њиховој суштини, гледајући иза онога што је очигледно. Ово је био мој први сусрет са научним приступом књижевности, што ми је омогућило да писаној речи дам нову димензију – душу. Овај аспект семинара био је најинспиративнији и најлепши део целокупног искуства.
Поред образовног аспекта, семинар је био и место за лични развој. Имали смо прилику да дубље упознамо себе, да радимо на својим социјалним вештинама и да учимо како да се уклопимо у различите групе, нађемо заједнички језик и ускладимо време за дружење и учење. Ово није било само површно упознавање, већ дубока интроспекција о томе ко смо, шта волимо, који су наши циљеви и за шта је вредно борити се.
Поред радионица, семинар је укључивао и излете и слободне активности које су нам помогле да боље упознамо историју и културу околине. Посете Гучеву, Текеришу, Мачковом камену, Крупњу и манастиру Троноши обогатиле су наше искуство, пружајући нам прилику да научимо више о значајним историјским догађајима, жртвама и проливеној крви нашег народа.
Учесници су се нашли у подстицајној средини, окружени људима сличних интересовања, где су се осећали прихваћено и подржано. Овај заједнички простор, у коме нас нико не осуђује, већ нас разуме, бодри и усмерава ка истом циљу – личном и професионалном развоју – био је кључан за успех семинара.
Семинар у Тршићу остаће ми у трајном сећању као драгоцено и инспиративно искуство које је дубоко утицало на мој раст и развој. Током нашег пута, стекли смо пријатеље за цео живот, верне савезнике који су нам пружили непроцењиву подршку и охрабрење. Истовремено, пронашли смо у професорима истинске узоре и менторе, чија нам је подршка гаранција да ће писање нашег научног рада бити истинска бајка, уз обострано задовољство. Захвална сам на свему што сам научила и узбуђена сам што ћу стечено знање применити у пракси.
Док већина памти Тршић по семинарима, Вуковој кући и такмичењима из српског језика, ми га видимо као упориште вечног живота, место које ће увек носити део нашег срца. Ако нас случајно не буде било у другим причама, знајте да смо се само упутили ка нашој другој кући – у Тршић, где је увек радост бити. Сви смо ми неизоставни део Тршића, баш као што је и он сада неизоставан део свих нас.
Анастасија Пашић 4/1