Почетак » План подршке ученицима

План подршке ученицима

План подршке ученицима у организацији активности у условима учења по комбинованом моделу

Циљна група:

неоцењени ученици на крају првог полугодишта 2020/21. године
ученици са негативним успехом на крају првог полугодишта 2020/21. године
сви ученици у циљу бољег организовања активности у условима учења по комбинованом моделу

Допунска настава

Носиоци активности: предметни наставници

Временска динамика: до краја II класификационог периода (19.03/26.03.)

Активности: Организовање допунске наставе за ученике који заостају у савладавању програма (неоцењени ученици, ученици са негативним успехом)

Индивидуализована настава

Носиоци активности: предметни наставници

Временска динамика: до краја II класификационог периода (19.03 /26.03.)

Активности: Организовање индивидуализованог рада прилагођено могућностима ученика који заостају у савладавању програма (неоцењени ученици, ученици са негативним успехом).

Саветодавно-инструктивни рад

Носиоци активности: ППС

Временска динамика: до краја II класификационог периода (19.03 /26.03.)

Активности: индивидуални саветодавни рад са ученицима који заостају у савладавању програма због развојних, емоционалних или социјалних тешкоћа

Праћење рада и напредовања ученика

Носиоци активности: одељењски старешина, предметни наставници

Временска динамика: до краја II класификационог периода (19.03 /26.03.)

Активности: Формативно оцењивање

Подршка ученицима у организовању активности у условима учења по комбинованом моделу (ППС)

Носиоци активности: одељењски старешина, ППС

Временска динамика: до краја II класификационог периода (19.03 /26.03.)

Активности: Како одржати мотивацију за учење; Како учити заједно када смо одвојени

ДОПУНСКА НАСТАВА

Допунска настава организује се за ученике који заостају у савладавању програма.

Узроци заостајања и неуспеха ученика:

психофизички – проблеми физичког развоја и здравља, поремећај вида, слуха, говора
психолошки – смањене интелектуалне способности, емоционалне тешкоће, недовољна концентрација, незаинтересованост
емоционално-социјални – поремећаји понашања (агресивност, повученост, неуротично понашање)
социо-екомомски – неповољни стамбени услови, неповољан статус породице и положај детета у породици, културна депривација породице
организација у настави – предавања непримерена предзнању ученика, формализам у настави, низак квалитет наставе, кампањско оцењивање, недостатак уџбеника, поремећени односи између наставника и ученика, ауторитарност наставника

Циљ:

пружање индивидуалне помоћи ученику у превазилажењу проблема који га спречавају да прати редовну наставу
мотивисање ученика за улагање додатног напора
развијање самосталности ученика у раду
развијање радних навика и нивоа аспирације ученика
оспособљавање ученика за планирање рада

Организација:

у току целе наставне године – за неке ученике и групе ученика може да траје дуже или краће
група може да се формира у оквиру једног одељења или једног разреда
број ученика у групи не треба да буде већи од 10
састав група не мора да буде сталан
група обухвата ученике који имају исте пропусте у раду
један ученик може да буде укључен истовремено у допунску наставу само из два предмета
садржај рада се планира за сваког појединца или за сваку групу
дужина часа може да буде дужа од 30 минута

Ученици за које се организује допунска настава:

ученици који су на полугодишту имали негативне оцене, а уколико се и даље уочава њихово заостајање у савладавању програма
ученици који трајно заостају и тешко савладавају наставно градиво
ученици који су дуже одсуствовали из наставе због болести или неких оправданих породичних разлога
ученици који долазе из школа где се програми разликују

Садржаји:

савладавање садржаја програма минимум на најнижем нивоу потребном за праћење редовне наставе
савладавање метода и техника учења за самосталан рад
васпитни утицај на ученике – однос према себи, према раду, спремност за сарадњу, истрајност, развијање радозналости и интересовања за стицањем знања

Извођење:

када је узрок заостајања погрешан начин учења, наставник упућује ученика како да учи, упознајући га са методама и техникама учења
када је узрок заостајања недостатак у претходно стеченим знањима, наставник утврђује које садржаје и у којој мери ученик није савладао, и на основу тога одређује садржаје, методе, облике, као и трајање допунске наставе
када су узрок заостајања васпитни проблеми ученика (недостатак радних навика, истрајности у раду и мотива за постигнућем, нижа општа култура, неповерење у сопствене снаге), наставник одваја време и за васпитни рад.

Наставник у допунској настави:

упрошћава наставно градиво
предаје садржај који употпуњава празнине у знању
садржаје даје поступно и у малим количинама
даје кратка и јасна објашњења
користи очигледност (даје примере)

ИНДИВИДУАЛИЗОВАНА НАСТАВА

Индивидуализована настава се прилагођава могућностима ученика, специфичном темпу развоја и личним карактеристикама појединца, али истовремено треба да утиче на психофизички развој сваког ученика. Основ индивидуализације је индивидуално учење, али не да сви индивидуално раде исто, већ да се за сваког бира посебан рад који му одговара.

Међу ученицима једног одељења постоје бројне разлике. Најчешће, те разлике су следеће:

образовни узраст (разлике у знању ученика)
ментални узраст (разлике у интелектуалним способностима)
темпо и брзина учења
однос према учењу (радне навике)
мотивација (спољашња, интристичка)
интересовања
ниво аспирације (успех који ученик претпоставља да ће постићи – амбиција, захтеви које себи поставља)
разлике у темпераменту и карактеру
разлике у социјално-културним срединама из којих ученици потичу

Ако ове разлике узмемо у обзир при организацији наставе и избору садржаја, неминовно ћемо кренути у индивидуализовану наставу.

Како применити индивидуализовану наставу?

Идентификовати индивидуалне разлике међу ученицима – наставник посматра ученике у настави и ваннаставним активностима, разговара са ученицима, проверава њихов ниво знања усменим и писменим испитивањем, користи инструменте објективног вредновања (тестови знања); према потреби психолог проверава способности ученика.
Обезбедити услове за реализацију наставе – припремити одговарајући материјал за самосталан рад.

Организовати одређени облик индивидуализованог рада :

Диференцирано излагање наставног градива – већа или мања очигледност у настави (наставна средства), већи или мањи број примера на основу којих се изводе генерализације.
Коришћење различитих извора знања – уџбеник, литература, енциклопедије, речници, компјутер, посматрање, посећивање музеја, галерија, библиотека, историјских и културних споменика, гледање филмова.
Коришћење различитих метода и облика рада – за слабије ученике дијалошка метода, рад у хомогеним и хетерогеним групама; за боље ученике проблемско учење, индивидуални рад.
Рад према склоностима ученика – У оквиру истог задатка ученицима се дају различита задужења имајући у виду њихове склоности и интересовања.
Диференцирани групни рад – хомогене групе које добијају задатке према могућностима
Индивидуализована наставникова инструкција – у току редовног часа наставник индивидуално прилази појединим ученицима и даје краћа додатна објашњења.
Индивидуални програми – краћи програми урађени за ученика да би их савладао према властитом темпу
Индивидуализација у погледу презентовања стечених знања и вештина – У зависности од индивидуалних разлика међу ученицима од њих се захтева различит ниво усвојености градива: I ниво – Основна знања (ученик познаје на нивоу репродукције основне појмове, чињенице, дефиниције и поделе), II ниво – Проширена знања ( ученик је чињенице, појмове, дефиниције и поделе усвојио, на нивоу репродукције и разумевања), III ниво – Продубљена знања (ученик је усвојио, на нивоу репродукције, разумевања и повезивања чињенице, појмове, дефиниције и поделе и уме да их примени у сличним и новим ситуацијама. Осим владања и разумевања основним и проширеним знањима ученик је способан да их повезује и интегрише у квалитативно нова знања и искуства, која уме да примени у различитим животним ситуацијама).
Настава на више нивоа – ученици се према способностима или на основу нивоа знања деле у три групе ( испод просечни, просечни, натпросечни); принцип је да се за једну садржајну целину направе задаци градуирани по тежини (лаки, средње тешки, тешки). Уз задатке за одговарајућу групу корисно је дати и до 1/3 (од укупног броја задатака), задатке намењене ученицима вишег нивоа, како би се подстакао наредни ступањ развоја ученика.
Индивидуализација наставним листићима – једнаки задаци за све ученике (индивидуализација се постиже брзином рада, тако да ће бољи ученици урадити више задатака, а слабији мање за исто време), или диференцирани задаци ( сложеност-тежина задатака и обим-количина задатака се разликују па ће сваки ученик радити оне задатке који му одговарају).

* Како изгледа наставни листић? Један или више сродних задатака; типови задатака – вишеструки избор, упоређивање, графичко представљање, проблем задаци; упутство за рад; време рада од неколико минута до целог часа; ученик одговара на полеђини листића;

КАКО ОДРЖАТИ МОТИВАЦИЈУ ЗА УЧЕЊЕ

Мотивација у учењу је кључна за постизање добрих резултата и напредовање. У условима када се настава одвија у специфичним околностима ученицима је посебно тешко да одрже мотивацију за рад код куће, обавезе се одлажу за касније и задаци не завршавају на време. Зато је важно да ученици примене препоруке које могу помоћи да одрже пажњу и заврше све школске обавезе на време:

Одредите ПРОСТОР ЗА УЧЕЊЕ и уредите га тако да буде подстицајан за учење, да вас, док учите и радите, ништа не омета. Посебно је важно да одложите телефон и смањите тон, како вас не би ометале поруке и позиви.

ПРИПРЕМИТЕ МАТЕРИЈАЛ за рад и све што вам је потребно како би избегли прекидање учења.

Направите ПЛАН УЧЕЊА. Добро организовано време пружа могућност да имате увид у своје циљеве. Направите план недељних и дневних активности. Радне обавезе најбоље је организовати тако да буду сваког дана у исто или приближно исто време. Никако касно ноћу , као ни одмах након оброка. Пре него што план претрпате задацима направите листу активности које можете спровести у дело уместо да покушавате све одједном да урадите. Недељни план учења треба да буде у виду распореда – по данима уписане обавезе и датум до када се обавеза мора урадити. Тако вам се неће десити да заборавите своје задатке и не урадите их на време. Залепите на видно место План учења. У недељном плану одредите и време за одмор и слободне активности. На крају недеље ревидирајте план и видите шта би било добро мењати.

ПОСТАВИТЕ СЕБИ ЦИЉ– Сваког дана запишите шта тог дана желите и морате да урадите и поставите на видно место. Када завршите обавезу са списка штиклирајте је. На овај начин стиче се увид у приоритете и организованост, видљиво је на које активности се троши највише времена. Добро ћете се осећати када видите како испуњавате оно што сте „зацртали“ за тај дан. Када завршите један део обавеза наградите себе нечим што вам прија.

УКЛОНИТЕ КРАДЉИВЦЕ ВРЕМЕНА ( недефинисање приоритета, одлагање учења, честе паузе у раду). Користите технику за организацију времена учења – Подеси се аларм да се учи 25 минута (за то време нема прекидања), после чега следи кратка пауза од 5 минута када може да се користи телефон или ради нешто друго. После трећег интервала пауза је 20 минута. Током паузе проветрите собу или урадите неке краће вежбе како би вам прорадила циркулација.

Пронађите ЗАНИМЉИВОСТИ о томе што учите, помоћи ће вам да одржите пажњу. Такође, добро је да обновите градиво које сте тог дана слушали на настави, тако се постиже континуираност у раду.
Будите ИСТРАЈНИ у ономе што радите – не прекидајте рад и не прелазите на другу област уколико нисте завршили започето. Ако осетите тренутни пад концентрације урадите пар чучњева и сличних вежби и вратите се на рад. Оно што сте започели увек приведите крају.

Не заборавите да се сваки рад (домаћи задатак, есеј, састав, презентација) вреднује од стране наставника и да имате прилику да, можда на једноставнији начин, постигнете бољи успех. Ако будете вредни и на време предајете задатке, наставници ће наградити труд и истрајност.

Што је најважније ХРАНИТЕ СЕ ЗДРАВО И СПАВАЈТЕ ДОВОЉНО. Сат времена пре спавања не користите електронске уређаје због бољег одмора и прикупљања енергије.

Како учити заједно кад смо одвојени

За одељенске старешине:

Савремене технологије су постале део свакодневног живота ученика. Од свог рођења окружени су паметним телефонима, таблетом, рачунарима – уз њих одрастају користећи их углавном за игру и забаву. Данашње ученике, навикнуте да стално користе савремену технику, треба мотивисати да у окружењу које је њима блиско пробуде радозналост за истраживачки рад, увиде корисне стране интернета и савремене технологије и користе је у процесу сопственог учења како би стекли функционална знања и развијали своје способности.

У свету рада и занимања све више ће бити потребне вештине које подразумевају коришћење Web 2.0 алата: истраживање и проналажење информација, електронска комуникација, сарадња разменом докумената, фотографија, видео-материјале, али и вештине сарадње и комуникације.

Такође, оно што нам је донело савремено друштво је и неопходност групног и тимског рада. Ученици треба да развијају способност рада у тиму, тимски дух, толеранцију, комуникацију и сарадњу. Због свега тога, добро је усмерити их већ у школи да међусобно сарађују, да се ослањају једни на друге и помажу међу собом.

Сарадничко учење ученицима даје способност да постављени задатак посматрају из туђе перспективе и на тај начин продубе своје разумевање, критичко размишљање али и емпатију. Заједничким радом се обликују знања, сваки ученик улаже одређени труд, брже и боље схвата смисао учења и учи да учи кроз властити рад, а са напредовањем групе напредује сваки појединачни члан. Учењем учења ученик усваја вештине: планирања, рада, организације тока учења, размишљања и закључивања, вештине интеракције, вредновања и процењивања.

У сарадничком учењу подстиче се солидарност, узајамно поверење и отворена и искрена комуникација у раду на заједничком циљу. Ученик има већу друштвену подршку, развија позитивнији став према себи и самопоштовање.

Ученици ће опробати предложене Web 2.0 алате које ће у овом случају користити за учење на један забаван и њима близак начин. У тексту су линкови који ученике воде до детаљних објашњења коришћења Web 2.0 алата, као и линк који води до текста о примени једне веома успешне технике учења.

Списак литературе и извора са интернета

https://ceo.edu.rs/wpcontent/uploads/obrazovni_standardi/Opsti_standardi_postignuca/MEDJUPREDMETNE%20KOMPETENCIJE.pdf

http://www.ftn.kg.ac.rs/konferencije/tio6/radovi/8)%20Softveri%20u%20nastavi/PDF/805%20Nevena%20Peric.pdf

https://razvionica.wixsite.com/smernice/saradnicko-ucenje

http://www.edu-soft.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/6_OT_3_2007_JELENA_MILETIC_.pdf

Online suradnja: osnovno korištenje Google diska (Google Drive)

https://www.tportal.hr/tehno/clanak/vodic-kroz-google-disk-kako-stvoriti-podijeliti-i-urediti-dokumente-online-foto-20180510

https://marijastoiljkovic.weebly.com/10471040-1059106310451053104810501045

Извор: Jorg Knoublach: Учење не мора бити мучење

За ученике:

Увод

Сарадничко (кооперативно) учење је учење у коме се кроз различите активности у малим групама тежи достизању заједничког циља – изградњи новог знања. Сарадничко учење омогућава да се учи и да се проблеми решавају у групама, чак и када смо физички веома удаљени једни од других. То је новина која је настала захваљујући савременим технологијама.

Удруживањем у групе за учење, учење постаје забаван и активан процес који научена знања чини дуготрајнијим. Када се ученици удруже, свако је другачији и запажа различите ствари, тако да на свој начин доприноси напретку и успеху свих чланова групе. Знање се гради и обогаћује заједничким понављањем градива, коментарисањем и дискутовањем.

Након учествовања у сарадничком раду, чланови групе би требало да буду оспособљени да исти или сличан задатак ураде самостално. Приликом одговарања или писмене вежбе, односно презентовања наученог, градиво се износи са више разумевања, са лакоћом и са мање треме. То и јесте циљ сарадничког (кооперативног) учења – да сваки члан групе напредује у различитим аспектима.

I

У свакој ситуацији је добро имати своју групу за учење јер ћете на тај начин комуницирати са својим вршњацима постижући бољи успех уз сарадњу, размењивање мишљења и објашњења свих лекција које вам нису до краја јасне. У условима када сте физички удаљени и није могуће да се сви окупите, добро је да оформите вашу Viber или WhatsApp групу на којој ћете бити у сталном контакту и размењивати поруке, слике, објашњења и кратке снимке. Добро је да група буде мала – до 5 чланова, јер ћете тако постићи боље ефекте учења и бити успешнији. Оно што је важно и што прво треба да урадите јесте да се самостално упознате са лекцијом. Добро је и да истражите на интернету чланке који говоре о задатој теми. Након самосталног учења и истраживачког рада, имаћете преглед лекције и моћи ћете да на групи дискутујете о теми.

II

Поред група за комуникацију и сарадњу, добро је користити и Google диск који ће користити сви чланови групе за учење. Google диск ће вам помоћи у складиштењу материјала који учите, докумената које сте оформили истраживачким радом, као и слика и снимака који су вам корисни у учењу. Као и претходни алати (Viber или WhatsApp) и Google диск (до 15 GB меморије, што је довољно простора за ову намену) је бесплатан.

Упутство како оформити и користити Google диск можете погледати пример на сајту https://www.tportal.hr/tehno/clanak/vodic-kroz-google-disk-kako-stvoriti-podijeliti-i-urediti-dokumente-online-foto-20180510 .

На наведеном сајту ћете пронаћи и информације о другом алату који можете применити у учењу, а који је такође бесплатан.

Напомена: На интернету постоји много сајтова са корисним информацијама, али треба водити рачуна о тачности информација и ради ваше безбедности важно је знати да своје личне податке не дајете уколико вам их сајт не тражи.

III

У оквиру Gmail–а можете пронаћи, у горњем десном углу, поред ознаке вашег корисничког налога, различите веб-алате које можете испробати и користити. Када кликнете на Google документи, у списку могућности, изаберете Упитници и ту можете креирати сопствене тестове. На овај начин група ће решавати различите тестове којима ће проверити своје знање, односно степен научености. Када креирате питања, и смишљате одговоре, ви учите са разумевањем. Важно је постављати питања јер се на тај начин сећате лекције коју сте учили, а такође, открићете шта нисте добро научили. Постављање питања је други корак у једној веома успешној методи учења коју је креирао др Jörg Knoblauch и добила је име по почетним словима ЧПЧПП методе. Ученици који су учили по методи ЧПЧПП постизали су много бољи успех применом те методе него раније када је нису користили у учењу. Информације о овој методи учења можете прочитати у чланку од 28. 04. 2020. године на сајту https://marijastoiljkovic.weebly.com/10471040-1059106310451053104810501045 .

Са ових неколико препорука можете сами да кренете у истраживање и експериментисање. Могуће је да са вашим вршњацима остварите сарадњу, помогнете себи и њима у савладавању школског градива на лаган и забаван начин. Умрежавајући се са другима постићи ћете бољи успех у учењу. Градиво које учите много боље ћете разумети, развијаћете позитивнији, толерантнији и пријатељски однос са вршњацима. Постоји још једна добра страна оваквог приступа учењу – имаћете позитивније ставове према школским обавезама, предметима и својим наставницима.

фебруар 2021. године Педагошко-психолошка служба