Plan podrške učenicima

Plan podrške učenicima u organizaciji aktivnosti u uslovima učenja po kombinovanom modelu

Ciljna grupa:

• neocenjeni učenici na kraju prvog polugodišta 2020/21. godine
• učenici sa negativnim uspehom na kraju prvog polugodišta 2020/21. godine
• svi učenici u cilju boljeg organizovanja aktivnosti u uslovima učenja po kombinovanom modelu

 

1. Dopunska nastava

Nosioci aktivnosti: predmetni nastavnici

Vremenska dinamika: do kraja II klasifikacionog perioda (19.03/26.03.)

Aktivnosti: Organizovanje dopunske nastave za učenike koji zaostaju u savladavanju programa (neocenjeni učenici, učenici sa negativnim uspehom)

 

2. Individualizovana nastava

Nosioci aktivnosti: predmetni nastavnici

Vremenska dinamika: do kraja II klasifikacionog perioda (19.03 /26.03.)

Aktivnosti: Organizovanje individualizovanog rada prilagođeno mogućnostima učenika koji zaostaju u savladavanju programa (neocenjeni učenici, učenici sa negativnim uspehom).

 

3. Savetodavno-instruktivni rad

Nosioci aktivnosti: PPS

Vremenska dinamika: do kraja II klasifikacionog perioda (19.03 /26.03.)

Aktivnosti: individualni savetodavni rad sa učenicima koji zaostaju u savladavanju programa zbog razvojnih, emocionalnih ili socijalnih teškoća

 

4. Praćenje rada i napredovanja učenika

Nosioci aktivnosti: odeljenjski starešina, predmetni nastavnici

Vremenska dinamika: do kraja II klasifikacionog perioda (19.03 /26.03.)

Aktivnosti: Formativno ocenjivanje

 

5. Podrška učenicima u organizovanju aktivnosti u uslovima učenja po kombinovanom modelu (PPS)

Nosioci aktivnosti: odeljenjski starešina, PPS

Vremenska dinamika: do kraja II klasifikacionog perioda (19.03 /26.03.)

Aktivnosti: Kako održati motivaciju za učenje; Kako učiti zajedno kada smo odvojeni

 

 

 

DOPUNSKA NASTAVA

Dopunska nastava organizuje se za učenike koji zaostaju u savladavanju programa.

1. Uzroci zaostajanja i neuspeha učenika:

• psihofizički – problemi fizičkog razvoja i zdravlja, poremećaj vida, sluha, govora
• psihološki – smanjene intelektualne sposobnosti, emocionalne teškoće, nedovoljna koncentracija, nezainteresovanost
• emocionalno-socijalni – poremećaji ponašanja (agresivnost, povučenost, neurotično ponašanje)
• socio-ekomomski – nepovoljni stambeni uslovi, nepovoljan status porodice i položaj deteta u porodici, kulturna deprivacija porodice
• organizacija u nastavi – predavanja neprimerena predznanju učenika, formalizam u nastavi, nizak kvalitet nastave, kampanjsko ocenjivanje, nedostatak udžbenika, poremećeni odnosi između nastavnika i učenika, autoritarnost nastavnika

2. Cilj:

• pružanje individualne pomoći učeniku u prevazilaženju problema koji ga sprečavaju da prati redovnu nastavu
• motivisanje učenika za ulaganje dodatnog napora
• razvijanje samostalnosti učenika u radu
• razvijanje radnih navika i nivoa aspiracije učenika
• osposobljavanje učenika za planiranje rada

3. Organizacija:

• u toku cele nastavne godine – za neke učenike i grupe učenika može da traje duže ili kraće
• grupa može da se formira u okviru jednog odeljenja ili jednog razreda
• broj učenika u grupi ne treba da bude veći od 10
• sastav grupa ne mora da bude stalan
• grupa obuhvata učenike koji imaju iste propuste u radu
• jedan učenik može da bude uključen istovremeno u dopunsku nastavu samo iz dva predmeta
• sadržaj rada se planira za svakog pojedinca ili za svaku grupu
• dužina časa može da bude duža od 30 minuta

4. Učenici za koje se organizuje dopunska nastava:

• učenici koji su na polugodištu imali negativne ocene, a ukoliko se i dalje uočava njihovo zaostajanje u savladavanju programa
• učenici koji trajno zaostaju i teško savladavaju nastavno gradivo
• učenici koji su duže odsustvovali iz nastave zbog bolesti ili nekih opravdanih porodičnih razloga
• učenici koji dolaze iz škola gde se programi razlikuju

5. Sadržaji:

• savladavanje sadržaja programa minimum na najnižem nivou potrebnom za praćenje redovne nastave
• savladavanje metoda i tehnika učenja za samostalan rad
• vaspitni uticaj na učenike – odnos prema sebi, prema radu, spremnost za saradnju, istrajnost, razvijanje radoznalosti i interesovanja za sticanjem znanja

 

 

6. Izvođenje:

• kada je uzrok zaostajanja pogrešan način učenja, nastavnik upućuje učenika kako da uči, upoznajući ga sa metodama i tehnikama učenja
• kada je uzrok zaostajanja nedostatak u prethodno stečenim znanjima, nastavnik utvrđuje koje sadržaje i u kojoj meri učenik nije savladao, i na osnovu toga određuje sadržaje, metode, oblike, kao i trajanje dopunske nastave
• kada su uzrok zaostajanja vaspitni problemi učenika (nedostatak radnih navika, istrajnosti u radu i motiva za postignućem, niža opšta kultura, nepoverenje u sopstvene snage), nastavnik odvaja vreme i za vaspitni rad.

7. Nastavnik u dopunskoj nastavi:

• uprošćava nastavno gradivo
• predaje sadržaj koji upotpunjava praznine u znanju
• sadržaje daje postupno i u malim količinama
• daje kratka i jasna objašnjenja
• koristi očiglednost (daje primere)

 

INDIVIDUALIZOVANA NASTAVA

Individualizovana nastava se prilagođava mogućnostima učenika, specifičnom tempu razvoja i ličnim karakteristikama pojedinca, ali istovremeno treba da utiče na psihofizički razvoj svakog učenika. Osnov individualizacije je individualno učenje, ali ne da svi individualno rade isto, već da se za svakog bira poseban rad koji mu odgovara.

Među učenicima jednog odeljenja postoje brojne razlike. Najčešće, te razlike su sledeće:

• obrazovni uzrast (razlike u znanju učenika)
• mentalni uzrast (razlike u intelektualnim sposobnostima)
• tempo i brzina učenja
• odnos prema učenju (radne navike)
• motivacija (spoljašnja, intristička)
• interesovanja
• nivo aspiracije (uspeh koji učenik pretpostavlja da će postići – ambicija, zahtevi koje sebi postavlja)
• razlike u temperamentu i karakteru
• razlike u socijalno-kulturnim sredinama iz kojih učenici potiču

 

Ako ove razlike uzmemo u obzir pri organizaciji nastave i izboru sadržaja, neminovno ćemo krenuti u individualizovanu nastavu.

Kako primeniti individualizovanu nastavu?

1. Identifikovati individualne razlike među učenicima – nastavnik posmatra učenike u nastavi i vannastavnim aktivnostima, razgovara sa učenicima, proverava njihov nivo znanja usmenim i pismenim ispitivanjem, koristi instrumente objektivnog vrednovanja (testovi znanja); prema potrebi psiholog proverava sposobnosti učenika.
2. Obezbediti uslove za realizaciju nastave – pripremiti odgovarajući materijal za samostalan rad.

 

3. Organizovati određeni oblik individualizovanog rada :

• Diferencirano izlaganje nastavnog gradiva – veća ili manja očiglednost u nastavi (nastavna sredstva), veći ili manji broj primera na osnovu kojih se izvode generalizacije.
• Korišćenje različitih izvora znanja – udžbenik, literatura, enciklopedije, rečnici, kompjuter, posmatranje, posećivanje muzeja, galerija, biblioteka, istorijskih i kulturnih spomenika, gledanje filmova.
• Korišćenje različitih metoda i oblika rada – za slabije učenike dijaloška metoda, rad u homogenim i heterogenim grupama; za bolje učenike problemsko učenje, individualni rad.
• Rad prema sklonostima učenika – U okviru istog  zadatka učenicima se daju različita zaduženja imajući u vidu njihove sklonosti i interesovanja.
• Diferencirani grupni rad – homogene grupe koje dobijaju zadatke prema mogućnostima
• Individualizovana nastavnikova instrukcija – u toku redovnog časa nastavnik individualno prilazi pojedinim učenicima i daje kraća dodatna objašnjenja.
• Individualni programi – kraći programi urađeni za učenika da bi ih savladao prema vlastitom tempu
• Individualizacija u pogledu prezentovanja stečenih znanja i veština – U zavisnosti od individualnih razlika među učenicima od njih se zahteva različit nivo usvojenosti gradiva: I nivo – Osnovna znanja (učenik poznaje na nivou reprodukcije osnovne pojmove, činjenice, definicije i podele), II nivo – Proširena znanja ( učenik je činjenice, pojmove, definicije i podele usvojio, na nivou reprodukcije i razumevanja), III nivo – Produbljena znanja (učenik je usvojio, na nivou reprodukcije, razumevanja i povezivanja činjenice, pojmove, definicije i podele i ume da ih primeni u sličnim i novim situacijama. Osim vladanja i razumevanja osnovnim i proširenim znanjima učenik je sposoban da ih povezuje i integriše u kvalitativno nova znanja i iskustva, koja ume da primeni u različitim životnim situacijama).
• Nastava na više nivoa – učenici se prema sposobnostima ili na osnovu nivoa znanja dele u tri grupe ( ispod prosečni, prosečni, natprosečni); princip je da se za jednu sadržajnu celinu naprave zadaci graduirani po težini (laki, srednje teški, teški). Uz zadatke za odgovarajuću grupu korisno je dati i do 1/3 (od ukupnog broja zadataka), zadatke namenjene učenicima višeg nivoa, kako bi se podstakao naredni stupanj razvoja učenika.
• Individualizacija nastavnim listićima – jednaki zadaci za sve učenike (individualizacija se postiže brzinom rada, tako da će bolji učenici uraditi više zadataka, a slabiji manje za isto vreme), ili diferencirani zadaci ( složenost-težina zadataka i obim-količina zadataka se razlikuju pa će svaki učenik raditi one zadatke koji mu odgovaraju).

* Kako izgleda nastavni listić?   Jedan ili više srodnih zadataka; tipovi zadataka – višestruki izbor, upoređivanje, grafičko predstavljanje, problem zadaci; uputstvo za rad; vreme rada od nekoliko minuta do celog časa; učenik odgovara na poleđini listića;

 

KAKO ODRŽATI MOTIVACIJU ZA UČENJE

Motivacija u učenju je ključna za postizanje dobrih rezultata i napredovanje. U uslovima kada se nastava odvija u specifičnim okolnostima učenicima je posebno teško da održe motivaciju za rad kod kuće,  obaveze se odlažu za kasnije i zadaci ne  završavaju na vreme. Zato je važno da učenici primene preporuke koje mogu   pomoći da održe pažnju i završe sve školske obaveze na vreme:

1. Odredite PROSTOR ZA UČENJE i uredite ga tako da bude podsticajan za učenje, da vas, dok učite i radite, ništa ne ometa. Posebno je važno da odložite telefon i smanjite ton, kako vas ne bi ometale poruke i pozivi.

 

2. PRIPREMITE MATERIJAL za rad i sve što vam je potrebno kako bi izbegli prekidanje učenja.

 

3. Napravite PLAN UČENJA. Dobro organizovano vreme pruža mogućnost da imate uvid u svoje ciljeve. Napravite plan nedeljnih i dnevnih aktivnosti. Radne obaveze najbolje je organizovati tako da budu svakog dana u isto ili približno isto vreme. Nikako kasno noću , kao ni odmah nakon obroka. Pre nego što plan pretrpate zadacima napravite listu aktivnosti koje možete sprovesti u delo umesto da pokušavate sve odjednom da uradite.  Nedeljni plan učenja treba da bude  u vidu rasporeda – po danima upisane obaveze i datum do kada se obaveza mora uraditi. Tako vam se neće desiti da zaboravite svoje zadatke i ne uradite ih na vreme. Zalepite na vidno mesto Plan učenja. U nedeljnom planu odredite i vreme za odmor i slobodne aktivnosti. Na kraju nedelje revidirajte plan i vidite šta bi bilo dobro menjati.

 

4. POSTAVITE SEBI CILJ– Svakog dana zapišite šta tog dana želite i morate da uradite i postavite na vidno mesto. Kada završite obavezu sa spiska štiklirajte je. Na ovaj način stiče se uvid u prioritete i organizovanost, vidljivo je na koje aktivnosti se troši najviše vremena. Dobro ćete se osećati kada vidite kako ispunjavate ono što ste „zacrtali“ za taj dan. Kada završite jedan deo obaveza nagradite sebe nečim što vam prija.

 

5. UKLONITE KRADLJIVCE VREMENA ( nedefinisanje prioriteta, odlaganje učenja, česte pauze u radu). Koristite tehniku za organizaciju vremena učenja – Podesi se alarm da se uči 25 minuta (za to vreme nema prekidanja), posle čega sledi kratka pauza od 5 minuta kada može da se koristi telefon ili radi nešto drugo. Posle trećeg intervala pauza je 20 minuta. Tokom pauze provetrite sobu ili uradite neke kraće vežbe kako bi vam proradila cirkulacija.

 

6. Pronađite ZANIMLJIVOSTI o tome što učite, pomoći će vam da održite pažnju. Takođe, dobro je da obnovite gradivo koje ste tog dana slušali na nastavi, tako se postiže kontinuiranost u radu.
7. Budite ISTRAJNI u onome što radite – ne prekidajte rad i ne prelazite na drugu oblast ukoliko niste završili započeto. Ako osetite trenutni pad koncentracije uradite par čučnjeva i sličnih vežbi i vratite se na rad. Ono što ste započeli uvek privedite kraju.

 

8. Ne zaboravite da se svaki rad (domaći zadatak, esej, sastav, prezentacija) vrednuje od strane nastavnika i da imate priliku da, možda na jednostavniji način, postignete bolji uspeh. Ako budete vredni i na vreme predajete zadatke, nastavnici će nagraditi trud i istrajnost.

 

9. Što je najvažnije HRANITE SE ZDRAVO I SPAVAJTE DOVOLJNO. Sat vremena pre spavanja ne koristite elektronske uređaje zbog boljeg odmora i prikupljanja energije.

 

Kako učiti zajedno kad smo odvojeni

Za odeljenske starešine:

Savremene tehnologije su postale deo svakodnevnog života učenika. Od svog rođenja okruženi su pametnim telefonima, tabletom, računarima – uz njih odrastaju koristeći ih uglavnom za igru i zabavu. Današnje učenike, naviknute da stalno koriste savremenu tehniku, treba motivisati da u okruženju koje je njima blisko probude radoznalost za istraživački rad, uvide korisne strane interneta i savremene tehnologije i koriste je u procesu sopstvenog učenja kako bi stekli funkcionalna znanja i  razvijali svoje sposobnosti.

U svetu rada i zanimanja sve više će biti potrebne veštine koje podrazumevaju korišćenje Web 2.0 alata: istraživanje i pronalaženje informacija, elektronska komunikacija, saradnja razmenom dokumenata, fotografija, video-materijale, ali i veštine saradnje i komunikacije.

Takođe, ono što nam je donelo savremeno društvo je i neophodnost grupnog i timskog rada. Učenici treba da razvijaju sposobnost rada u timu, timski duh, toleranciju, komunikaciju i saradnju. Zbog svega toga, dobro je usmeriti ih već u školi da međusobno sarađuju, da se oslanjaju jedni na druge i pomažu među sobom.

Saradničko učenje učenicima daje sposobnost da postavljeni zadatak posmatraju iz tuđe perspektive i na taj način prodube svoje razumevanje, kritičko razmišljanje ali i empatiju. Zajedničkim radom se oblikuju znanja, svaki učenik ulaže određeni trud, brže i bolje shvata smisao učenja i uči da uči kroz vlastiti rad, a sa napredovanjem grupe napreduje svaki pojedinačni član. Učenjem učenja učenik usvaja veštine: planiranja, rada, organizacije toka učenja, razmišljanja i zaključivanja, veštine interakcije, vrednovanja i procenjivanja.

U saradničkom učenju podstiče se solidarnost, uzajamno poverenje i otvorena i iskrena komunikacija u radu na zajedničkom cilju. Učenik ima veću društvenu podršku, razvija pozitivniji stav prema sebi i samopoštovanje.

Učenici  će oprobati predložene Web 2.0 alate koje će u ovom slučaju koristiti za učenje na jedan zabavan i njima blizak način. U tekstu su linkovi koji učenike vode do detaljnih objašnjenja korišćenja Web 2.0 alata, kao i link koji vodi do teksta o primeni jedne veoma uspešne tehnike učenja.

 

Spisak literature i izvora sa interneta

https://ceo.edu.rs/wpcontent/uploads/obrazovni_standardi/Opsti_standardi_postignuca/MEDJUPREDMETNE%20KOMPETENCIJE.pdf

 

http://www.ftn.kg.ac.rs/konferencije/tio6/radovi/8)%20Softveri%20u%20nastavi/PDF/805%20Nevena%20Peric.pdf

 

https://razvionica.wixsite.com/smernice/saradnicko-ucenje

 

http://www.edu-soft.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/6_OT_3_2007_JELENA_MILETIC_.pdf

 

Online suradnja: osnovno korištenje Google diska (Google Drive)

 

https://www.tportal.hr/tehno/clanak/vodic-kroz-google-disk-kako-stvoriti-podijeliti-i-urediti-dokumente-online-foto-20180510

 

https://marijastoiljkovic.weebly.com/10471040-1059106310451053104810501045

 

Izvor: Jorg Knoublach: Učenje ne mora biti mučenje

 

Za učenike:

Uvod

Saradničko (kooperativno) učenje je učenje u kome se kroz različite aktivnosti u malim grupama teži dostizanju zajedničkog cilja – izgradnji novog znanja. Saradničko učenje omogućava da se uči i da se problemi rešavaju u grupama, čak i kada smo fizički veoma udaljeni jedni od drugih. To je novina koja je nastala zahvaljujući savremenim tehnologijama.

Udruživanjem u grupe za učenje, učenje postaje zabavan i aktivan proces koji naučena znanja čini dugotrajnijim. Kada se učenici udruže, svako je drugačiji i zapaža različite stvari, tako da na svoj način doprinosi napretku i uspehu svih članova grupe. Znanje se gradi i obogaćuje zajedničkim ponavljanjem gradiva, komentarisanjem i diskutovanjem.

Nakon učestvovanja u saradničkom radu, članovi grupe bi trebalo da budu osposobljeni da isti ili sličan zadatak urade samostalno. Prilikom odgovaranja ili pismene vežbe, odnosno prezentovanja naučenog, gradivo se iznosi sa više razumevanja, sa lakoćom i sa manje treme. To i jeste cilj saradničkog (kooperativnog) učenja – da svaki član grupe napreduje u različitim aspektima.

I

U svakoj situaciji je dobro imati svoju grupu za učenje jer ćete na taj način komunicirati sa svojim vršnjacima postižući bolji uspeh uz saradnju, razmenjivanje mišljenja i objašnjenja svih lekcija koje vam nisu do kraja jasne. U uslovima kada ste fizički udaljeni i nije moguće da se svi okupite, dobro je da oformite vašu Viber ili WhatsApp grupu na kojoj ćete biti u stalnom kontaktu i razmenjivati poruke, slike, objašnjenja i kratke snimke.  Dobro je da grupa bude mala – do 5 članova, jer ćete tako postići bolje efekte učenja i biti uspešniji. Ono što je važno i što prvo treba da uradite jeste da se samostalno upoznate sa lekcijom. Dobro je i da istražite na internetu članke koji govore o zadatoj temi. Nakon samostalnog učenja i istraživačkog rada, imaćete pregled lekcije i moći ćete da na grupi diskutujete o temi.

II

Pored grupa za komunikaciju i saradnju, dobro je koristiti i Google disk koji će koristiti svi članovi grupe za učenje. Google disk će vam pomoći u skladištenju materijala koji učite, dokumenata koje ste oformili istraživačkim radom, kao i slika i snimaka koji su vam korisni u učenju. Kao i prethodni alati (Viber ili WhatsApp) i Google disk (do 15 GB memorije, što je dovoljno prostora za ovu namenu) je besplatan.

Uputstvo kako oformiti i koristiti Google disk možete pogledati primer na sajtu https://www.tportal.hr/tehno/clanak/vodic-kroz-google-disk-kako-stvoriti-podijeliti-i-urediti-dokumente-online-foto-20180510 .

 

Na navedenom sajtu ćete pronaći i informacije o drugom alatu koji možete primeniti u učenju, a koji je takođe besplatan.

Napomena: Na internetu postoji mnogo sajtova sa korisnim informacijama, ali treba voditi računa o tačnosti informacija i radi vaše bezbednosti važno je znati da svoje lične podatke ne dajete ukoliko vam ih sajt ne traži.

III

U okviru Gmail–a možete pronaći, u gornjem desnom uglu, pored oznake vašeg korisničkog naloga, različite veb-alate koje možete isprobati i koristiti. Kada kliknete na Google dokumenti, u spisku mogućnosti, izaberete Upitnici i tu možete kreirati sopstvene testove. Na ovaj način grupa će rešavati različite testove kojima će proveriti svoje znanje, odnosno stepen naučenosti. Kada kreirate pitanja, i smišljate odgovore, vi učite sa razumevanjem. Važno je postavljati pitanja jer se na taj način sećate lekcije koju ste učili, a takođe, otkrićete šta niste dobro naučili. Postavljanje pitanja je drugi korak u jednoj veoma uspešnoj metodi učenja koju je kreirao dr Jörg Knoblauch i dobila je ime po početnim slovima ČPČPP metode. Učenici koji su učili po metodi ČPČPP postizali su mnogo bolji uspeh primenom te metode nego ranije kada je nisu koristili u učenju. Informacije o ovoj metodi učenja možete pročitati u članku od 28. 04. 2020. godine na sajtu  https://marijastoiljkovic.weebly.com/10471040-1059106310451053104810501045 .

 

Sa ovih nekoliko preporuka možete sami da krenete u istraživanje i eksperimentisanje. Moguće je da sa vašim vršnjacima ostvarite saradnju, pomognete sebi i njima u savladavanju školskog gradiva na lagan i zabavan način. Umrežavajući se sa drugima postići ćete bolji uspeh u učenju. Gradivo koje učite mnogo bolje ćete razumeti, razvijaćete pozitivniji, tolerantniji i prijateljski odnos sa vršnjacima. Postoji još jedna dobra strana ovakvog pristupa učenju – imaćete pozitivnije stavove prema školskim obavezama, predmetima i svojim nastavnicima.

 

februar 2021. godine                                                          Pedagoško-psihološka služba