У сусрет Дану језика, у оквиру рада лингвистичке секције, ученица филолошког смера Доротеја Бошковић и професорка Душица Добродолац, одржале су радионицу о калиграфији. У радионици су учествовали како ученици, тако и професори наше школе.
Пишемо често, пишемо о свему и свачему. Пишемо писма, радове, речи које се бојимо да изговоримо наглас… Али, запитамо ли се икад, да ли је важно да изглед самих исписаних речи буде леп колико и само њихово значење?Од раније нам је било познато да је калиграфија уметност лепог писања. Оно што смо научили на радионици је да за калиграфско писање постоји тачно одређен положај који управо служи да олакша и допринесе удобности током самог писања.
Тек касније, када смо се опробали у писању самих слова пером и мастилом, схватили смо колико је то заправо важно. Док само посматрамо низове и низове вешто написаних слова, помислимо:” Не може да буде толико тешко, зар не?”. Ипак, мрље од мастила по папиру и искривљена слова доказала су нам управо супротно.
Наравно, било је и оних који су се сасвим лепо снашли. Међу учесницима ове радионице биле су и бивше ученице наше школе Јана Јевтић и Емилија Павловић. Заједно са Доротејом, оне су учестовале у калиграфској радионици у Тршићу, тако да верујемо да је ова наша радионица у њима пробудила и једну лепу успомену.
Како је време пролазило, примећивао се напредак. Редови слова успешно су се низали дуж белих папира за сваким столом. Неки су чак успели да испишу покоју реч, или чак своје име.
Како је и било предивиђено, били смо ту да научимо нешто ново. Атмосфера на радионици заиста је била толико пријатна да је било простора и за шалу и смех. Нико се није бојао да погреши , јер управо тако се најбоље учи, вежбом. Најважније од свега, научили смо да никада не треба да се бојимо да се опробамо у нечему новом, јер, ко зна, можда се баш на овој радионици пробудила нечија нова љубав.
Анђела Живковић 4/1