Почетак » Библиотека » Цензура потребна, али ипак прочитајте!

Цензура потребна, али ипак прочитајте!

А ево и подсећања (са препоруком) на диван филм “Дим”, за који је Пол Остер написао сценарио. ДИМ

zimski dnevnikТридесет година после објављивања књиге Откривање самоће (1982), Пол Остер обзнањује Зимски дневник, који, ако и није њен наставак, ту књигу надопуњује и с њом чини органску целину. У првој је Остер говорио о очинству на два начина: размишљањем о свом оцу и о себи као оцу. У новој књизи бави се породицом, почев од својих родитеља, преко супруге, списатељице Сири Хуствет, и њених родитеља, другова и пријатеља, па до сопствене деце – али понајвише собом. За некога ће разоткривање интимности у Зимском дневнику бити изненађење. За оне који познају Остерову опсесивну аналитичност и заокупљеност детаљима, неће. Али, читава једна линија која се овде бави (његовим) телом никога неће оставити без, овакве или онакве, реакције. У пакету са често бизарним телесним детаљима (болести, повреде, бол, смрт), како он сам каже – “каталогом чулних информација”, налази се и сличан духовни арсенал (патња, самилост, сјај лепоте, бриткост ума, храброст), према Остеру – “феноменологија дисања”. У самим пукотинама јединства тела и ума, Остер поставља суштинска животна питања, отворено поткрепљена преживљеним, личним примерима. Његово сећање одлази дубоко у прошлост, у време када га заправо није могао имати, као и у просторе у којима се више гостовало но што се живело. Колико год Зимски дневник био интимна историја пишчевог живота (не пука аутобиографија!), он је и његова интимна географија: о томе говори његових двадесетак домова, заједно са поштанским адресама. Следећи њих, као на неком дугом тобогану, ова се књига чита без даха и без прекида, све брже како се ближимо њеном крају. Пол Остер, као зрео човек, и као зрео писац, минуциозно ослушкује своје тело, али и све већ изречене и исписане речи које су га довеле до зиме сопственог живота. Ауторова прича је оштра, понекад непријатна у огољености, али искрена и храбра. И колико год је тамних тонова карактерисало, у славу је живота.

Из рецензије Владислава Бајца

Издање Геопоетике, Београд 2012

Преузмите

Архива вести