У посети Гимназији у Крушевцу боравила је Александра Симић, дипломка друге генерације филолошког профила. Током сусрета са ученицима одељења 2/1, она је говорила о свом образовању, професионалној оријентацији и корацима који су је водили од школских клупа до данашњег занимања.
Александра Симић је била ученица филолошког одељења Гимназије у Крушевцу од 2003. до 2007. године. Током средњошколских дана истакла се на такмичењима из латинског и српског језика, а касније је уписала енглески језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Студирање у Београду донело јој је много више од факултетског образовања. Отворило је врата за различите ангажмане и искуства ван факултета – између осталог, учествовала је у превођењу приручника UNESCO: Светска баштина у рукама младих у оквиру Удружења Уједињених нација у Београду, као и на Симулацији Модела Уједињених нација у Љубљани 2009. године. Захваљујући акдемском успеху и оваквим ангажовањима добила је стипендију за једногодишње студије у Сједињеним Америчким Државама под покровитељством фондације Оpеn Society Foundations, тада Open Society Institute. У веома конкурентном процесу селекције успела је да буде изабрана међу свега петоро стипендиста из Србије, односно тридесетак стипендиста из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније и Украјине.
Трећу годину студија провела је на Универзитету Вермонт у САД. Стипендијски програм подразумевао је и бројне додатне активности: припремну конференцију на Универзитету Сабанчи у Истанбулу, конференцију о друштвеном ангажовању у Њујорку, као и обавезно волонтирање и активно учешће у локалној заједници током боравка у САД. Након повратка у Србију организовала је пројекат у оквиру кога је делила искуство и идеје са ђацима своје Основне школе у Брусу. Касније је постала и менторка новој генерацији стипендиста из Србије у оквиру ОСФ програма.
Након три године рада у Београду у области односа с јавношћу, захваљујући стипендији програма Join EU-SEE, одлази у Немачку, где на Универзитету у Хајделбергу уписује студије лингвистике енглеског језика. Од 2014. до 2016. године додатно усавршава немачки језик и завршава мастер студије. У мастер раду под насловом “We Will Make America Great Again”: А Polylogal View of Identity Construction on Donald J. Trump’s Facebook Page је користећи методе критичке анализе дискурса, прагматике и когнитивне лингвистике анализирала корпус статуса и коментара са Facebook странице тадашњег председничког кандидата Доналда Ј. Трампа и извела закључке о динамичној конструкцији политичких идентитета. Поред већ поменутих, похађала је и предмете попут конструкцијске граматике, дијахронијске лингвистике, психолингвистике, историје енглеског језика, као и постмодерне америчке и енглеске књижевности. Мастер рад одбранила је са највишом оценом 1, а мастер студије завршила са просечном оценом 1,3, што у немачком систему представља изванредан академски резултат.
У свом обраћању искористила је прилику и да упореди три различита образовна система – српски, амерички и немачки. Како каже, српски и немачки систем имају доста сличности када је реч о ширини и свеобухватности знања, као и нагласку на снажној теоријској основи. Амерички систем, са друге стране, више ставља акценат на индивидуално мишљење, идеје и лични допринос студента кроз велики број радова и есеја. Ипак, када би морала да издвоји једног фаворита, то би био немачки систем. Он је, по њеном мишљењу, успео да споји оно најбоље из оба приступа – широку теоријску основу и могућност да студенти кроз самосталан рад, истраживање и писање есеја развијају и изражавају сопствене идеје.
Након мастер студија и краћег боравка у Србији, Александра започиње професионални живот у Немачкој, где живи и ради већ једанаест година. Данас ради у ИТ индустрији и додаје како њено филолошко образовање има веома практичну примену. Каже да су јој лингвистички начин размишљања, способност уочавања структура и аналитички приступ велика предност у анализи комплексних комерцијалних, правних и техничких тема. Поред тога, по потреби је ангажована као усмени преводилац у канцеларији за интеграцију странаца у Карлсруеу за немачки, енглески и СБХ групу језика. Повремено држи и часове енглеског језика Немцима, где је објашњавање једног страног језика на другом страном језику још један, како каже, „сладак филолошки изазов“.
За крај, Александра нам је поручила да би, када би данас поново уписивала средњу школу, урадила све исто. Посебно је захвална Гимназији за знање, основе и прилике које јој је пружила и радо се сећа својих професора. Нама је поручила да будемо радознали, да ће нам свако знање једног дана бити корисно и да искористимо прилике које нам се пружају, чак и када нас у први мах воде у потпуно неочекиваним правцима. Знање језика почиње учењем граматике и књижевности, а његов прави потенцијал се често открије касније, на местима и у ситуацијама које нисмо могли ни да замислимо док смо седели у школској клупи.
Александра је посебно нагласила улогу своје тадашње разредне Душице Добридолац, према којој и данас гаји дубоко поштовање и са којом је повезује посебан, нераскидив однос.
Лена Ђорђевић 2/1
