У периоду од 01.12. до 05.12.2025. сам била у прилици да проведем једну радну недељу у Зеспол Скол у малом месту Волброму, које се налази на око 35 км од Kракова.
Мој задатак је био такозвани „jobshadowing“, или, како ми то кажемо, “праћење на радном месту“.
Слетела сам у Kраков 01.12.2025. у раним јутарњим часовима, превезла се до Wолброма, чекирала се у хотелу и мој први радни дан је могао да почне.
Дочекала ме је колегиница Доминика Урбаниак, професор енглеског језика и упознала ме са колективом, ученицима и школом.
Зеспол Скол је средња мешовита школа, која има око 800 ђака и око 40 наставника. Школа је мала, уредна, феноменално опремљена. Зашто средња мешовита школа? Зато што обухвата трогодишњу стручну школу за угоститеље, аутомеханичаре, фризере и козметичаре, као и четворогодишњу гимназију која обухвата друштвени и природни смер и петогодишњу вишу ИТ школу.
Током првог дана свог боравка у овој школи сам сазнала ове информације, упознала већину колега и присуствовала часовима из енглеског језика на којима сам сазнала да наставници на сваком часу користе паметну таблу, да су умрежени са ђацима и да им школа сваке године купује апликације које користе у раду са ђацима.
Такође, тог дана сам присуствовала и часу енглеског на коме су угостили децу ометену у развоју и приредили им пригодан програм. На том часу су деца ометена у развоју научила неке речи на енглеском језику.
Другог дана свог боравка у Зеспол Скол у Волброму сам опет махом била на часовима енглеског језика,на којима сам ја претстављала нашу школу, град и земљу путем неколико презентација. Ученици су били јако заинтересовани, пратили су презентације веома пажљиво, постављали питања и изразили жељу да посете нашу школу, Kрушевац, и наравно,Србију.
Тог дана сам упознала и директора школе, једног опуштеног, шармантног руководиоца, који је био у журби, али ми је посветио мало времена за разговор.Након тога сам обишла њихову малу, али удобну, ушушкану библиотеку.
Трећег дана боравка у овој школи сам се већ одомаћила,тако да сам заједно са ђацима учествовала на Божићном сајму рукотворина, где су ђаци продавали своје рукотворине и новац стављали у заједничку касу, да би га проследили у хуманитарне сврхе.Такође сам била на часу физике, који је скоро па исти као и часови физике у нашој школи, потом на часу немачког, који је био један обичан, класичан час као и у нашој школи.
Четвртог дана сам присуствовала часу каријерног вођења, који је био веома занимљив зато што је то један од ретких часова на којима ђаци уче како да одаберу потенцијални факултет или посао, које бенефите пружа Еуропас и слично. Након тога сам, наравно, присуствовала опет часовима енглеског, који су заправо исти као и наши часови енглеског, с тиме што се на њиховим часовима енглеског доста користе дигиталне технологије.
Петог дана сам присуствовала часу на коме је професор немачког језика позвао представнике неке пољске фабрике аутомобилских делова и они су одржали презентацију о својој фабрици и предочили ученицима завршне године да се могу запослити у тој фабрици након завршене школе.
Тог дана су часови били скраћени,зато што су се ученици окупили у фискултурној сали и имали малу журку са огромном новогодишњом јелком, Деда Мразом, музиком, поклонима, колачима.
Иако мала школа у малом месту, Зеспол Скол у Wолброму је дивно уређена и опремљена школа, чиста, пуна цвећа, фотографија, постера, уметничких дела, еколошки освешћена. Професори су срдачни, пријатни, вредни, воде рачуна о својој школи, уређују кабинете, уче ђаке правим вредностима.
Школа ради само пре подне,од 7.45. до 14.00. Час траје 45 минута. Након тога и ђаци и запослени одлазе кућама.
С обзиром да сам имала и мало слободног времена, обишла сам цео Волбром, мали, али симпатичан град, прелепи Kраков, логоре смрти Аушвиц и Аушвиц Биркенау, као и рудник соли Величка у близини Kракова.
Пољска је велика земља. Тек када сам крочила на тло Пољске схватила сам колико је велика територијално, и колико има богату културу, историју, културно наслеђе и интересантне обичаје.
Сања Станковић, професорка енглеског језика и књижевности
