Svetosavska akademija, održana ove godine u našoj školi, bila je mnogo više od svečanog programa. Od prvih tonova Himne Svetom Savi, koju je izveo školski hor, osećala se posebna atmosfera – svečana, dostojanstvena i prožeta poštovanjem prema liku i delu Svetog Save.
U realizaciji su učestvovali brojni učenici koji su svojim izvođenjem oživeli svetosavsku misao i učinili akademiju izvanrednom. Svaki nastup nosio je posebnu poruku, a zajedno su činili celinu koja je publici približila značaj Svetog Save kao začetnika srpske duhovnosti i prosvete.
Posebno mesto u realizaciji ovog programa pripada profesorkama srpskog jezika i književnosti Gordani Zajić i Mirjani Bojković koje su sa mnogo posvećenosti i strpljenja radile sa učenicima i osmislile tekstove koji su činili osnovu akademije. Njihov trud, pedagoški pristup i osećaj za meru jasno su se prepoznali u svakom delu programa. Zahvaljujući njihovom radu, akademija je bila sadržajna, promišljena i skladna, a učenici sigurni i uverljivi u svojim nastupima.
Tekstovi koji su izgovarani nisu govorili o Svetom Savi samo kao o istorijskoj ličnosti, već kao o čoveku koji je umeo da spoji različite svetove – da razgovara sa carevima, a ostane blizak običnom narodu; da upozna daleke zemlje, a još više zavoli svoju. Upravo je lik Svetog Save, skromnog i mudrog, činio srž čitavog programa i na mene je ostavio snažan utisak.
Poseban trenutak akademije bio je deo posvećen svetosavskoj učenici, Lani Mitrović, kada je istaknuto da ta titula ne predstavlja samo uspeh u učenju, već i skup vrednosti, kao što su poštenje, odgovornost, požrtvovanost i ljubav prema znanju. Lana nas je podsetila da je biti „svetosavski đak“ čast, ali i velika odgovornost.
Akademiju je svojim obraćanjem upotpunio i direktor škole, Aleksandar Mitrić, koji je u pozdravnom govoru istakao značaj svetosavske tradicije i ulogu škole u negovanju pravih vrednosti. Njegove reči su dodatno naglasile važnost obrazovanja, zajedništva i poštovanja duhovnih temelja na kojima je naša kultura izgrađena.
Drugi deo programa pokrenuo je važna pitanja sa kojima se mladi danas susreću. Kroz izgovorene tekstove prepoznala sam strahove, nedoumice i razmišljanja današnjih generacija: kako sačuvati identitet u svetu u kome su često važnije titule od znanja, a materijalno postavljeno ispred duhovnog. Ipak, kroz sve te misli provlačila se jasna poruka – da znanje, vaspitanje i moral ostaju jedini siguran put.
Završne poruke akademije bile su snažne i ohrabrujuće. Istaknuta je vera da budućnost pripada mladim, obrazovanim, vrednim i odgovornim ljudima koji vole svoju zemlju i poštuju istinske vrednosti. Upravo ta vera u mlade i u snagu znanja dala je čitavom programu vedar i motivacioni ton.
Intervju sa profesorkom Gordanom Zajić – organizatorkom Svetosavske akademije
- Šta Vam je bilo najvažnije da učenici razumeju kroz ovogodišnju Svetosavsku akademiju?
- Da u svakom vremenu, pa i ovom našem, koje je nama dato (mi drugo nemamo), mora da postoje čvrsti bedemi, nešto neprikosnoveno, apsolutno, Sveto i Svetlo! Za nas je to Sveti Sava! Njegova posebnost i specifičnost utoliko je veća, jer pokušavamo da Ga, iz godine u godinu, otkrivamo koliko je bio (samo) čovek, koliko je stradao, sastradavao, koliko je voleo i žrtvovao se za svoj narod, za druge. Birati teži put i istrajavati u trpljenju, vrline su koje današnje potrošačko društvo i kultura “okrenutosti sebi” mogu smatrati zaumnim, smešnim, prevaziđenim. Svetosavlje to osporava! “Ne, to ne može biti”, citiraću reči iz naše ovogodišnje Svetosavske akademije. Biti čovek, na prvom mestu, biti obrazovan; putovati svetom, a misliti na svoje sunarodnike; voleti, i činiti sve da se ljudi mire i vole; učiti i podučavati; praštati, moliti se, i opet, voleti; rečju-svetosaviti! Svetosavlje – osvešćivati i svedočiti!
- Šta Vam je bilo najlepše tokom rada sa učenicima na pripremi akademije?
- Zvučaće možda prozaično, ali kad se smejemo! Nema te toliko ozbiljne teme ni “posla” koju bi zdrav smeh pojednostavio i urušio. Naprotiv! Kako beše: “Osmeh je najkraće rastojanje između ljudi.” Volim kada učenici predlažu, dopunjuju; kad i mi učimo i uviđamo sa njima; kad “rastemo” zajedno!
- Šta za Vas lično znači Sveti Sava i rad na Svetosavskoj akademiji?
- Može asocijativno?! Srpstvo, sloga, svetlost, svetost (svejedno kojim redom).
Utisci učenika koji su učestvovali u programu
- Da li ti je učešće u akademiji promenilo način na koji gledaš na lik i delo Svetog Save?
Julija Kanić: “Ne sasvim. Još od malih nogu su nas učili vrednostima svetosavlja, ali me je definitivno približilo njegovom učenju i na neki način osvestilo važnost naših dela u svakom segmentu postojanja. Nadahnulo me je i stvorilo jaču želju da se povežem sa načinom života pod vođstvom njegovog duhovnog okrilja.”
- Koju poruku Svetosavske akademije bi izdvojio kao najvažniju?
David Radonjić:” Najvažnija poruka je neprekidno sticanje znanja i očuvanje svih duhovnih vrednosti za koje se zalagao Sveti Sava. Svetosavlje nas uči da obrazovanje bez etike i ljubavi prema svom narodu gubi smisao, te da je „put kojim se teže ide“ zapravo jedini koji vodi ka trajnim vrednostima.”
Svetosavska akademija me je podsetila da Sveti Sava nije samo deo prošlosti ili školskog kalendara, već trajni putokaz. Njegove poruke o znanju, dobroti i nesebičnosti, i danas imaju snagu da nas pokrenu i usmere. Upravo zato ova akademija nije bila samo svečanost, već i poziv da o tim vrednostima razmišljamo i živimo ih svakog dana.
Maša Vukojević 3/5
