Волела бих некако да избегнем анимистички приступ књигама у овом тексту, али ми то изузетно тешко полази за руком. Зашто? Зато што, пре свега, књиге сигурно имају душу. Онда зато што су важне, свеприсутне, доминантне, па их самим тим доживљавам као интелигентна бића. Ово није иронија, јер микрокосмос из кога се јављам је библиотека.
Хтела сам да избегнем и ово спонтано просторно лоцирање, јер звучи репортерски, али нека дођемо до поенте, па макар и путевима које смо желели да избегнемо. И то да су новонабављене књиге у октобру као плодови жетве сам хтела да избегнем, али шта ћу кад се пресијавajу на поподневном сунцу као јабуке или бундеве (речници због својих димензија мало „вуку“ на бундеве).
Иначе сви књигољупци бар несвесно доживљавају октобар као месец књижевне жетве. Труде се да по приступачнијим ценама набаве књиге за којима су жудели извесно или чак дуже време. Зато је Сајам бивао попут ходочашћа, ма колико основаних критика на његов рачун постојало. А ето, овог октобра смо ходочастили „на даљину“ (пошто баш збуњујуће звучи, нека буде ипак тај домаћи израз „он-лајн“).
Издавачи су били прилично сусретљиви са попустима, мада понегде и „бесрамно“ пословни, третирајући књиге као робу (3 за 299 динара, 3 за 499 или 3 за 999 динара) . Признајем да смо такве понуде прихватили и не кајемо се због тога. Мало смо се чешће дописивали са издавачима уџбеника, који су нам, махом преко добре виле Марине, послали тражене наслове.
Онда је у истом том октобру стигао телефонски позив од бивше гимназијалке Невене Каралић (матурирала 2006. године), која нам је на поклон понудила књиге из сопствене библиотеке. А када је контигент стигао присуствовали смо отварању ризнице – одабраним насловима и издањима, на неколико језика, из различитих сфера! Права слика једног лингвисте, полиглоте, књигољупца! За оне који је познају та ризница је управо Невенино огледало.
Било је ове јесени баш прилика за те књижевне метафоре (ово је мало несрећно спојено, али мислим на метафоре у којима су књиге предмет поређења). На пример, зар није чиста поезија већ и вест да је песникиња Лена Волгин добитница Матићевог шала за прву песничку збирку. А Лена је заправо Александра, некадашња гимназијалка, која није пропустила прилику да дође у библиотеку и донесе своју збирку, једну магичну, снажну књигу.
И баш је много и свуда тих књижевних симбола, нарочито у библиотеци, и за нијансу више у јесен. А поента је да симболе ваља тумачити, јер окамењени ничему не вреде. Зато ове књиге у гимназијској библиотеци морају да уђу у процес тумачења. Морају читаоци да им отворе корице и да се препусте чаролији. А чаролија, драги гимназијалци, не може да настане ако само позајмите обавезну лектиру, не разгледајући и све те, друге књиге, које вам се нуде. Времена има, као и прашине у књигама, али опасности од читања нема (о томе колико је чак лековито, неком другом приликом).
И да, будите одговорни, али будите и у одабраном друштву. Будите са књигама!
П. С. Извините због донекле манипулативног наслова.
Слађана Ракић, проф.
