Prilagođavajući se novim uslovima nastave, ali i vannastavnih aktivnosti, učenici lingvističke i likovne sekcije u Gimnaziji, sa profesorkama nastavnih predmeta, Dušicom Dobrodolac i Milenom Komatinović, obeležili su Dan slovenske pismenosti.
U nastavku sledi tekst Teodore Erić, učenice 3/1 odeljenja, u kojem nas je podsetila na značaj Ćirila i Metodija za našu pismenost i kulturu:
Čovečanstvo se menjalo kroz vekove – kulture su se gasile, države nestajale, ljudi se menjali… Ali, teško da bismo išta o tome danas znali da naši preci nisu marljivo čuvali i ostavili nam pismo – nit koja spaja sadašnjost sa prošlošću, čuva i beleži sve tekovine ljudskog društva.
Priča o solunskoj braći počinje 863.godine, njihovim dolaskom u Veliku Moravsku i Panoniju, gde je i započeto opismenjavanje slovenskih naroda. Boreći se za ostvarenje svoje misije, na jednoj strani, i protiv nastojanja latinsko-nemačkog sveštenstva da ih u tome spreči, na drugoj, njihov posao nije bio nimalo lak. Vreme u kojem su stvarali bilo je burno, a oni su ipak uspeli da stvore glagoljicu, prvo slovensko pismo, koje će kasnije poslužiti kao osnova za pismo kojim se i dan-danas služimo.
Prevođenje knjiga, kao i njihov sveobuhvatni rad, doprineli su širenju hrišćanstva u slovenskim zemljama. Pre slovenskog, verski obredi su se smeli vršiti samo na tri jezika – hebrejskom, grčkom i latinskom.
Život bez pisma danas bi bio nezamisliv. Ljudi ne bi znali ko su, ko su im preci i šta su sve učinili kako bi svet izgledao onakav kakav jeste danas. Ne bismo mogli da čitamo pesme, romane, bili bismo osiromašeni za jedno ogromno blago – blago koje predstavlja srce naše kulture. U ovom vremenu izolacije, bili bismo lišeni komunikacije jedni sa drugima. U čoveku bi se pojavila praznina, ona koju bi mogla da popravi samo jedna stvar – jezik.
Da nije pisma, ne bi bilo ni naroda, kao što je Stefan Nemanja i rekao: ,,Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? ’’
Osim ovog tekste učenice Teodore Erić, pogledajte i likovne radove Jovane Jovac, Ane Marjanović i Teodore Vesić, koje su takođe učenice filološkog smera, odeljenja 3/1.
U kategoriji Preuzmite > Ostalo nalazi se prezentacija na ovu temu koju su uradili učenici 3/1 odeljenja Nikola Minić, Andrijana Petrović i Nevena Raičević.
