Стигосмо у Грац. Брзим возом из Словеније. Тачно на време. Време летње. Претопло за април. На улицама пуно људи. У кафићима и ресторанима такође.
Само што стигосмо, све делује непознато и несавладиво. Међутим, током тих неколико дана, стекосмо утисак као да смо код куће.
Река Мура неустрашиво тече и чува обале Граца. Застадосмо на главном градском тргу од лепоте. Аутентичне фасаде из аустроугарског доба, кривудаве улице, прелепа катедрала, зелени, цветни, уређени паркови. А у даљини Шлосберг, брдо са прелепим погледом на цео Грац, град под заштитом УНЕСК-а.
Спој старог и модерног. Мирног и динамичног. Нечујни трамваји, још нечујнији бициклисти. Грац живи и дању и ноћу. Опуштени и лежерни људи. Чини се као да нема журбе и да је све увек под контролом.
Возимо се трамвајем. Силазимо на Јакомини плацу. Знак препознавања је Мек Доналд реклама. Пролазимо поред ње, идемо дуж улице, скрећемо десно и, практично у самом центру града, наилазимо на школу БХАК Грацбацхгассе.
Школа као и град, спој традиционалног и модерног. Улазимо у стари део школе, импозантну зграду која одолева времену и наилазимо на срдачан дочек. И од колега, и од ђака. Од осмог до дванаестог априла, ова школа је наше радно место.
Учионице простране, чисте, модерно опремљене. Библиотека мами да се склупчаш у неком углу и читаш по цео дан. Кантина подстиче чуло мириса и укуса мирисом домаћих ђаконија. Школско двориште буја од цвећа и дрвећа. Многобројни ђаци, око деветсто њих, хода ходницима ове школе, познаје сваки кутак и учи језике, информатику, историју, пројектни менаџмент, има праксу или час физичког васпитања на терену за одбојку на песку.
Часови, који трају педесет минута, нижу се један за другим, дани такође. Упознајемо пуно ђака, неки су чак и са нашег поднебља. Упознајемо и пуно колега који предају разноврсне предмете и који праве понеки предах у удобној зборници, у којој има места и за рад и за одмор.
Наша петодневна авантура џоб шедовинга се полако ближи крају. Стекосмо додатно искуство, научисмо много тога новог, време је за повратак кући.
Враћајући се брзим возом, који је пошао тачно на време из Граца и који стиже тачно у секунду у Словенију, полако нам се утисци слежу.
Скоро не сретосмо толико дивних, срдачних, позитивних, лежерних и комплетних људи на једном месту. Непрестано трагају за новим идејама, шире хоризонте, путују на школске размене или семинаре.
Питорескни Грац непрестано врви, од бициклиста, шетача, туриста, локалног становништва које се поноси својим градом и својом покрајином Штајерском. Паркови препуни деце, породица, парова, улице које брује динамичношћу и, парадоксално, одишу неким спокојем, школа у којој свако ради свој посао, даје све од себе и разуме и препознаје своју сврху. И још много тога што на папир не може да стане, јер му не би било краја, а нека искуства се морају лично доживети и стећи.
Поздрав из Граца. Поздрав из Аустрије. И не заборавите да купите Моцарт кугле, посетите Музеј савремене уметности у руху дружељубивог ванземаљца, као и вртове палате Егенберг, надомак самог Граца. Јер све је то лепота једна, која чини да се осетите испуњено зато што сте сазнали и видели нешто ново, проширили видике и направили још једну лепу успомену у низу.
Сања Станковић, проф.
